Nemačka kancelarka Angela Merkel - u Evropi često kritikovana zbog svoje gvozdene politike štednje, a kod kuće obožavana kod velikog broja Nemaca - slavi danas 59. rođendan.
Tu se školovala, a poslednja akademska titula bio je doktorat iz fizičke hemije, koji je dobila na Univerzitetu u Lajpcigu.
Njenu političku karijeru opisuju kao uspešnu i beskompromisnu.
Prava politička karijera Merkelove počinje izborom Helmuta Kola za kancelara ujedinjene Nemačke (1990), u čijoj je vladi 1991. godine ona bila prvi put ministar za omladinu i žene i od koga se ona, godinama kasnije, u jednoj aferi njihove stranke hladnokrvno distancirala.
Merkel je u godinama svoje vladavine vodila Evropu, sprovodila svoju volju, zbunjivala i iza sebe ostavljala političke protivnike i onim što je činila beskompromisno spasavala Grčku i evro, odnosno, štitila nemačku privredu, zahtevala oštre mere protiv neonacista braneći "nemački obraz", apelovala na domaću privredu da traži kadrove "kod kuće", Turskoj umesto punopravnog članstva u EU nudila "privilegovano partnerstvo", mislila na absorpcione moći EU, a time i Nemačke, a kada je zahtevala integraciju sedam miliona stranaca, opet su bili tu i Nemačka i nemački interesi.
Merkelova je, kao ni jedan evropski političar, "muški" i časno branila interese svoje zemlje i politički surovo obeležavala evropski put Srbije.
Bez obzira na njene tvrde zahteve prema zvaničnim Beogradu, Merkel je bila i ostaje (bar do izbora) glavni partner srpske diplomatije i ključna politička figura EU, koja se ne može ni zaobići, ni prevideti, a izgleda ni lako ubediti u promenu mišljenja.
Za Merkelovu se kaže da je političarka koja uspešno vlada tehnokratski, bez puno emocija, vođena idejom razuma.
Ona se sada, par meseci pred savezne izbore na kojima joj se ponovo smeši pobeda, kako kažu ankete, suočila sa žestokim napadima i opozicije, ali i kritički raspoloženih medija, zbog afere američkog prisluškivanja Nemaca i Evropljana.
Merkel danas ima 59 godina, a pitanje je šta su u njenim godinama radili njeni prethodnici?
Prvi posleratni nemački kancelar Konrad Adenauer je sa 59 godina pobegao pred nacistima iz Berlina u Severnu Rajnu Vestfaliju i tek sa 73 godine postao nemački kancelar, podseća danas tabliod "BIld".
Bivši kancelar Ludvig Erhard je sa 59 godina bio ministar privrede i doživeo nemačko privredno čudo, dok je Kurt-Georg Kizinger u toj starosti bio predsednik vlade pokrajine Baden-Virtemberg, a tri godine kasnije izabran za nemačkog kancelara.
Kada je reč o legendarnom Viliju Brantu, melanholičnom severnjaku, ljubimcu žena, socijaldemokrati, poznatom po politici pomirenja i građaninu sveta, on je sa 59 godina "preživeo" glasanje o nepovrenju njegovoj vladi i nastavio svoju kancelarsku karijeru.
Helmut Šmit, cicja se reč i danas, u njegovoj dubokoj starosti i čuje i sluša, imao je u svojoj 59. godini terorizam RAF-ovaca i ubistva ove levičarske, gradske gerile, dok je njegov naslednik Helmut Kol imao najlepši poklon za taj rođendan-ponovno ujedinjenje Nemačke i pad Berlinskog zida.
Za razliku od njega, Gerhard Šreder, sin nemačkog vojnika, palog u Rumuniji i jedne čistačice, koji je uspeo da se vine do "kancelarskih visina", našao se u tim godinama života na udaru kritika zbog sporne "Agende 2010", koja duboko zadire u socijalno tkivo društva.
Gotovo svi nemački kancelarli su, kada su se prilbližili 60. godini imali odlučujuće faze u svom politickcom životu.
Kada je, međutim, reč o Merkelovoj, ovog proleća su se pojavile špekulacije, koje je vlada odmah demantovala, da bi se ona mogla 2015. godine povući iz politike.
Povod za diskusiju o povlačenju Merkelove bila je jedna knjiga urednika "Bilda" Nikolaus Blomea u kojoj se, između ostalog, ukazuje na to da Merkel želi 2015. godine dobrovoljno da se povuče, pošto ona smatra da je 10 godina na kancelarskoj funkciji maksimum i pošto, veruje se, ne želi da nastupa i na izborima 2017. godine.
Merkelova je, navodno, više puta u uskim krugovima društva, kako navodi Blome u svojoj knjizi, ukazala na to da ona smatra 10 godina maksimalnim vremenom za kancelarsku službu - a njoj će na jesen 2015. godine, pod skoro pa sigurnom pretpostavkom da će ove izbore dobiti, biti decenija na čelu nemačke vlade.
Sudeći po anketama, Merklova je sada apsolutni favorit na izborima, zakazanim za 22. septembar i, kada bi Nemci direktno mogli da biraju kancelara, izabrali bi ponovo baš nju.
Koja i kakva će koalicija, međutim, vladati 82- milionskom Nemačkom, otvoreno je pitanje, a često se pominje da bi, ukoliko sadašnjoj koaliciji ne uspe da sastavi novu vladu, onda to ponovo mogla da bude takozvana "velika koalicija" demohrišćana i socijaldemokratama, s Merkelovom na čelu-kakvu je ona već jednom, u svom prvom mandatu i vodila.
