Argentinom ponovo galopira inflacija od 25 odsto

Dvanaest godina posle bankrota, Argentina se ponovo nalazi na ivici ekonomskog kolapsa. Najpesimističnije prognoze predviđaju novi bankrot ukoliko ne dođe do sređivanja situacije sa spornim potraživanjima američkih hedž fondova, koji vode sudske sporove sa Agentinom pred američkim sudovima, preneo je list Figaro.

Najveću brigu Argentincima predstavlja inflacija, koja neprestano raste. Iako prema zvaničnim podacima inflacija ne prelazi 10 odsto, u stvarnosti ona dostiže 25 odsto.

Cena hleba je u poslednjih šest meseci skočila za 50 odsto, tako da obični građani sve češće sami mese ovu osnovnu životnu namirnicu.

Aktuelna predsednica Kristina Kiršner, koja je 2007. na toj funkciji zamenila supruga, sve više gubi popularnost, i ukoliko na izborima njene pristalice ne osvoje većinu koja bi izvršila promenu Ustava, što bi joj omogućilo reizbor u trećem mandatu, moraće da se povuče.

Najveće zamerke u pogledu ekonomske politike vlade odnose se na nedostatak reformi u privredi, koja je uveliko zavisna od izvoza sirovina, kao na veliki broj politički skrojenih mera, koje štite političku elitu na vlasti a nagrizaju ekonomiju zemlje.

"Aktuelna vlada nema strategiju, ona donosi restriktivne mere kako se ne bi ponovio scenario iz 2001, ali ono što posebno zabrinjava je odnedavni trgovinski deficit", ocenjuju ekonomisti Natiksisa.

Situacija, koja je posle krize išla na ruku argentinskoj privredi - izvoz sirovina po visokim cenama čiji je rast podstakla kineska tražnj, bum u izvozu poljoprivrednih proizvoda, posebno soje, ogroman trgovinski suficit i rekordne devizne rezerve, potpuno se promenila.

To se odrazilo i na privredni rast koji u periodu od 2003. i 2011. u proseku rastao po stopi od 7,5 odsto da bi 2012. pao na 1,9 odsto. Tome je doprinelo ne samo usporavanje svetske ekonomije, već i gubitak konkuretnosti argentinske privrede.

Devizne rezerve se tope s rastom trgovinskog deficita, što potvrđuje podatak da je Argentina 2010. raspolagala sa 50 milijardi dorala deviznih rezervi, koje su sada pale na 35 milijardi.

Od proglašavanja bankrota 2001, Argentina nema pristup finansijskim tržištima a Međunarodni monetarni fond joj je uskratio pomoć.