Američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) i njen britanski pandan GC HQ uz pomoć programa poznatog kao "Mapa blaga", dolaze do informacija koje nemačke telekomunikacione kompanije poseduju na individualnim računarima i takozvanim pametnim telefonima.

"Mapa blaga", o kojoj je prošle godine pisao i "Njujork tajms" na osnovu podataka koje je otkrio bivši obaveštajac Edvard Snouden, može da prikupi između 30 do 50 miliona adresa koje internet provajderi poseduju - informacije koje otkrivaju vlasnika i trenutnu lokaciju računara ili mobilnog uređaja.

"Špigl" upozorava da te informacije mogu da budu upotrebljene za planiranje sofisticiranih sajber napada, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

Prema pisanju nedeljnika, na meti napada mogli bi da se nađu najveće nemačke telekomunikacione kompanije poput - "Dojče telekoma", "Netkolonja", "Stelara" i "Cetela".

Predstavnici kompanija "Dojčetelekom" i "Netkolonj" su u izjavama "Špiglu" naveli da nisu "identifikovali bilo kakav dokaza manipulacije ili spoljnjeg ulaska u njihove mreže".

Šef IT sektora "Dojčetelekoma" rekao je da bi pristup stranih tajnih službi "našoj mreži bio u potpunosti neprihvatljiv".

Curenje podataka iz NSA, koje je omogućio Snouden, otkrilo je špijuniranje američkih vlasti u neverovatnim razmerama.

Među obelodanjenim informacijama je i ta da je NSA prisluškivala mobilni telefon nemačke kancelarke Angele Merkel.

Kao rezultat diplomatsko-špijunskog skandala sa dve strane Atlantika usledio je zahtev Berlina da službenik američke ambasade zadužen za obaveštajne poslove napusti Nemačku.

I kancelarka Merkel je zatražila od Vašingtona dodatna obaveštenja u vezi sa navodnim špijuniranjem.

Osim Nemačke, i drugi tradicionalni saveznici SAD su izrazili ogromno nezadovoljstvo povodom tvrdnji koje je izneo Snouden.