Junkerova ideja je, smatraju oni, donekle privlačna jer bi se udruživanjem vojnih snaga rasporedio balast vojnih troškova u trenutku kada su državne finansije svuda pod jakim pritiskom.

U praksi se, međutim, postavlja pitanje kako pomiriti interese 28 različitih država u suštinski suverenoj oblasti nacionalne odbrane, pri čemu je moguće i preklapanje sa NATO.

"Vidim mnogo nerešenih problema u tom predlogu", kaže Markus Kejm iz Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja u Berlinu, a prenosi AFP.

Prema njegovim rečima, evropska vojska nema nikakve veze sa Rusijom, a "samo Junker zna kakve bi dodatne prednosti vojska EU donela u tom kontekstu".

Bivši premijer Luksemburga, kome ova polemika nije strana, objasnio je u izjavi nemačkom listu "Velt am Zontag" da bi se formiranjem zajedničke evropske vojske stavilo do znanja Rusiji da je EU ozbiljna u odbrani svojih vrednosti, podseća francuska agencija.

Takva vojska bi, kako je istakao, bila efektnija što se troškova tiče i dala bi podsticaja EU u uspostavljanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

S tim u vezi, Junkerov portparol Margaritis Šinas rekao je juče da bi Evropljani mogli da uštede 120 milijardi evra godišnje.

Junker, međutim, zanemaruje bojazan da bi formiranje evropske vojske moglo da podrije ulogu NATO, navodi AFP.

Od 28 država članica EU, 22 su i članice NATO, koji šalje vojsku i opremu u svoje istočnoevropske saveznice kako bi ih uverio u privrženost Alijanse njihovoj odbrani u trenutku kada mnogi strahuju da Rusija želi da ponovo uspostavi sferu uticaja iz sovjetskog doba.

Lideri EU su u decembru 2013. odobrili dalje korake ka većoj saradnji na polju odbrane, ali se britanski premijer Dejvid Kameron usprotivio predlogu da EU razmotri mogućnost uspostavljanja sopstvenih vojnih kapaciteta.

"Ima smisla da države članice sarađuju po pitanjima odbrane kako bismo svi bili bezbedniji... ali to ne znači da EU treba da ima svoje kapacitete, vojsku, vazduhoplovne snage", rekao je tada Kameron.

Nemački analitičar Kejm kaže da se iza Britanije "kriju" i mnoge druge zemlje EU.

"Sve što nagoveštava istinsko produbljivanje evropskih integracija nema većinu, ne samo u Britaniji već i u Nemačkoj il Francuskoj", objašnjava on i dodaje da manje zemlje računaju na NATO i ne žele da se oslone na EU čiji se učinak ne može proceniti.

"Britanija, Španija, Poljska i Italija, drže 'prodavnice mešovite robe' u kojima navodno mogu sve, a u stvari ne mogu ništa", zaključuje Štajner.