Mohamed Ali Zonobi pognuo je glavu, a sveštenik je njegovu crnu kosu polio svetom vodicom, piše zagrebački "Jutarnji list".

"Odričeš li se đavola i svih dela njegovih, pitao je pastor Gotfrid Martens izbeglicu iz Irana. "Hoćeš li se odreći islama"? "Da", ponavljao je Zonobi.

Sveštenik je tada raširio ruke i krstio muškarca u ime oca, sina i svetog duha.

Mohamed je postao Martin - više nije Musliman, sada je hrišćanin.

Zonobi, stolar iz iranskog grada Širaza, stigao je u Nemačku sa suprugom i dvoje dece pre pet meseci. On je samo jedan od stotina, uglavnom Iranaca i Avganistanaca koji su se preobratili u episkopalnoj crkvi u Berlinu.

Kao Zonobi, većina napominje da su prigrlili hrišćanstvo zbog čvrste vere. No, ono što neće glasno da priznaju je da im ova odluka povećava šanse za dobijanje azila budući da će imati opravdan argument kako će, budu li poslani nazad u domovinu, biti suočeni s progonom jer su - hrišćani.

Ipak, pastoru motivacija nije bitna.

"Mnogima krštenje promeni život", kaže pastor koji procenjuje da se samo oko 10 odsto obraćenih ne vrati u crkvu.

"Znam da ljudi dolaze ovamo jer se nadaju azilu. No, pozivam ih da se pridruže jer znam da svako tko dođe ovde, neće izaći isti", kaže Martens.

Samo krštenje nije dovoljno za dobivanje azila i kancelarka Angela Merkel naglasila je prošle nedelje da i islam pripada Nemačkoj.

Ali, u Avganistanu i Iranu preobraćenje u hrišćanstvo se kažnjava smrću ili zatvorom, pa je malo verovatno da će Nemačka vratiti takve izbeglice kući.

Posle tromesečnog "ubrzanog kursa" pastor Martens krsti Muslimane, a kasnije im čak i pomaže oko dobijanja azila.

I druge crkve širom Nemačke prijavile su povećan broj iranskih preobraćenika.

Martens ova preobraćenja opisuje kao malo čudo.

Proteklih godina između 40odsto i 50 odsto izbeglica dobilo je dozvolu za ostanak u Nemačkoj, a mnogi od njih imaju samo privremenu dozvolu.

Zonobi, koji se za krštenje u nedelju obukao u belo, rekao je kako je u Iranu pohađao tajne verske obrede otkako su ga prijatelji upoznali s Biblijom kad je imao 18 godina.

Odlučio je da pobegne u Nemačku pošto je nekoliko njegovih prijatelja hrišćana uhvaćeno jer su postupali u skladu sa svojom verom.

Za Zonobija i njegovu ženu Afsaneh - koja je krštenjem dobila ime Katarina - krštenje označava nov početak.

"Sada smo slobodni i možemo biti to što jesmo. Najvažnije od svega, srećna sam jer će naša deca imati dobru budućnost u Nemačkoj, gde će moći da dobiju i dobro obrazovanje", rekla je Katarina.