Saglasno odredbama Evropske unije, ratne izbeglice koje dobiju azil takođe mogu računati i na dovođenje članova porodica, kad se tačno utvrdi njihova porodična situacija.

To je rečeno novinarima u Briselu u očekivanju da u sredu predsednik Evropske komisije (EK) Žan-Klod Junker objavi "sveobuhvatni plan za imigraciju" i hitno rešavanje sadašnjih velikih nevolja s prilivom stotina hiljada izbeglica iz ratova i ekonomskih migranata iz Azije i Afrike.

U isto vreme, izjava zvaničnika u Berlinu da će Nemačka idućih godina primati pola miliona izbeglica godišnje bacila je novo svetlo na izbegličku krizu koja je uzdrmala EU.

Planom EK sve članice EU treba da se obavežu da će primiti određenu kvotu izbeglica, uz uspostavljanje sabirnih centara za kontrolu i popis izbeglica i migranata na spoljnim granicama Unije.

Znatno će, međutim, biti pooštreni uslovi za azil koji mogu dobiti samo "političke izbeglice" iz ratova i progona, dok "ekonomski migranti" koji dolaze u EU da bi rešili svoje ekonomsko-socijalne probleme neće moći da dobiju dozvolu za boravak u Uniji.

Te mere znače i da će svim azilantima sa Zapadnog Balkana biti uskraćen boravak u EU, pa će zato, uz Srbiju, Makedoniju i Bosnu, na spisak "bezbednih zemalja", gde nema ratova, političkih progona i u kojima postoji vladavina prava, biti stavljeni i Albanija, Crna Gora i Kosovo.

Izvori EU nisu želeli da se osvrću na izjavu nemačkog vicekancelara Zigmara Gabrijela da će Nemačka nastojati da idućih godina prima po pet stotina hiljada izbeglica i kritike nekih članica Unije da je Berlin jednostranom odlukom o prijemu talasa izbeglica narušio "šengenski prostor", ali su rekli da Nemačka ima pravo da sebi obezbedi potrebnu radnu snagu i iz područja izvan EU.

Prethodno je "gazda nemačkih gazda", šef Udruženja nemačkih industrijalaca Ulrih Grilo stavio do znanja da izbeglice iz ratova naročito iz Sirije, među kojima ima mnogo onih koji su obrazovani i stručni, sve treba primiti i da će njima posao biti odmah obezbeđen posebno u sistemu pošte i nemačkih železnica.

Velika razmimoilaženja, međutim, oko toga kako rešiti izbegličku krizu i dalje postoje naročito između članica na istoku i zapadu Unije, a prema istraživanju EU, 38 odsto evropskih građana smatraju da je kriza s izbeglicama i ekonomskim migrantima najveći problem u Uniji, uz nezaposlenost.

Višemesečno oklevanje i nesloga među državama EU oko toga kako se izboriti s talasom izbeglica su takođe izazvali veliku odbojnost u nekim članicama Unije naročito prema muslimanskim izbeglicama i dali novi zamah političkim snagama krajnje desnice u Evropi, koje su negde i na vlasti u zemljama evropske dvadesetosmorice.

Tako je druga po snazi opoziciona stranka u Francuskoj Nacionalni front u jasnoj nameri da pridobije veći upliv među potencijalnim glasačima, iznela tvrdnju da Nemačka masovnim prihvatanjem izbeglica želi da dobije "robovsku radnu snagu… i obori nadnice".

Nemačka kancelarka Merkel i predsednik Oland su saopštili da sve članice EU zato moraju da prihvate obavezne kvote za raspodelu dosad pridošlih izbeglica. Prema nacrtu rešenja koje nudi EK, od ukupno 160 hiljada izbeglica bi oko 40 hiljada primila Nemačka, 31 hiljadu Francuska, dok bi, recimo, Poljska, iako je pristala da primi samo dve hiljade, morala da prihvati 12 hiljada, Hrvatska hiljadu i sto, Slovenija hiljadu, Malta tristo izbeglica.

Mađarska, Grčka i Italija, gde je dosad došao najveći deo talasa izbeglica, bi bile izuzete iz ove obaveze.

Oland je sinoć izjavio da bi bez tog mehanizma obavezne preraspodele "eksplodirala zajednička politika EU" i da bi to bez sumnje bio kraj šengenskog prostora i povratak na nacionalne granice.

"A da li se misli da bi vraćanje nacionalne granice bio željeni odgovor", zapitao je francuski predsednik i odlučno naglasio da to nikako ne bi bilo rešenje “jer je nama potrebna Evropa, a Evropi je potrebna i solidarnost i odgovornost".

Oland se založio takođe za sazivanje velike međunarodne konferencije o izbeglicama koja bi se održala u Parizu.