Putin je dugo želeo da ponovo uspostavi sferu uticaja nad bivšim sovjetskim državama kao što je Ukrajina, koja zauzima važno mesto u ruskoj istoriji.
Kako raste zabrinutost da će Moskva ponovo izvršiti invaziju na Ukrajinu, predsednik Amerike Džo Bajden je zapretio upotrebom finansijskih sankcija i izvoznih kontrola koje bi mogle da izazovu haos po rusku ekonomiju. Sjedinjene Države su rekle da će te mere biti najstrože s kojima se Rusija ikad suočila, a Bajden je krajem januara rekao da ne isključuje mogućnost uvođenja ličnih sankcija protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, što bi bio potez bez presedana protiv lidera jedne velike sile.
Putin je dugo želeo da ponovo uspostavi sferu uticaja nad bivšim sovjetskim državama kao što je Ukrajina, koja zauzima važno mesto u ruskoj istoriji. Ali ukrajinski birači su poslednjih godina više puta birali prozapadne vlade i politike, i iako Kijev nije član NATO-a, uspostavio je snažne bezbednosne veze sa zapadnom vojnom alijansom.
Bajden je odbacio mogućnost raspoređivanje američkih kopnenih trupa u Ukrajini, ali je poslao značajnu količinu oružja u tu zemlju poslednjih nedelja u pokušaju da odvrati rusku agresiju. Pretnja sankcijama je još jedan signal da Vašington može da nametne "masovne posledice koje nisu razmatrane 2014. godine“, rekao je novinarima krajem januara visoki zvaničnik američke administracije. Između 2014. i 2021. Sjedinjene Države i Evropa uvele su sankcije za više od 800 ruskih pojedinaca i entiteta zbog navodnih "zlonamernih“ aktivnosti, uključujući aneksiju Krima. Ove mere nisu navele Kremlj da se odrekne kontrole nad regionom, ali stručnjaci kažu da su doprinele značajnom usporavanju ruskog ekonomskog rasta tokom godina.
"Ruska ekonomija verovatno neće ponovo značajno rasti sve dok Kremlj ne ubedi Zapad da ublaži sankcije“, napisao je Atlantski savet u izveštaju za 2021.
Bajden nije eksplicitno rekao kakve bi mere mogao da preduzme protiv Putina, ali jedna od opcija je i stavljanje imena ruskog predsednika na listu "blokiranih osoba". To je lista kojom se posebno bavi Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija. Stavljanjem na tu listu u suštini onemogućava svim preduzećima sa značajnim vezama u SAD da rade sa pojedincem i blokira pristup svoj imovini koju pojedinac ima a koja je pod jurisdikcijom SAD. Vašington ima "ogromnu moć“ zbog globalne dominacije američkog dolara i kritične uloge koju američke banke igraju u međunarodnom finansijskom sistemu, rekao je Džordan Tama, profesor američkog univerziteta specijalizovan za bezbednosnu politiku, navodi Vašington post.
Druge ciljane mere takođe mogu uključivati ograničenja putovanja, što bi zakomplikovalo život visokim stranim liderima ograničavanjem pristupa Ujedinjenim nacijama, čije je sedište u Njujorku. Od Sjedinjenih Država se traži da ekspeditivno izdaju vize svim stranim diplomatama koji putuju u Njujork na događaje Ujedinjenih nacija, ali Vašington može striktno da ograniči njihovo kretanje. Iako je Trampova administracija razmatrala upotrebu sankcija protiv tadašnjeg iranskog ministra spoljnih poslova Mohameda Džavada Zarifa 2019. godine, ipak mu je odobrila vizu za prisustvo na sastanku UN. Ali njegov pristup je uglavnom bio ograničen na sedište UN-a, iransku misiju šest blokova dalje i obližnju rezidenciju iranskog ambasadora UN-a.
Retko je da šefovi država budu lično sankcionisani, posebno kada Vašington još uvek održava diplomatske odnose sa njihovim vladama, rekao je Tama. Još je neobičnije da se na meti nađe vođa velike sile. Oni koji su se suočili sa takvim kaznama su obično lideri optuženi za gruba kršenja ljudskih prava, kao što je bivši libijski diktator Moamer Gadafi, rekao je Tama.
Liderka Hong Konga Keri Lam stavljena je na listu SDN nakon što je progurala drakonski zakon o nacionalnoj bezbednosti i obračunala sa prodemokratskim aktivistima na kineskoj teritoriji. Ona je 2020. rekla da kod kuće drži "gomile gotovine“ i da ne može da otvori bankovni račun nakon što je stavljena pod američke sankcije. Neki američki zakonodavci su bezuspešno pozivali na uvođenje ličnih sankcija prestolonasledniku Saudijske Arabije Mohamedu bin Salmanu nakon što su američke obaveštajne službe zaključile da je, princ, koji je i de fakto vođa kraljevstva, "odobrio“ operaciju koja je dovela do ubistva kolumniste "Vašington posta“ Džamala Kašogija 2018.
"Odnos sa Saudijskom Arabijom je veći od bilo kog pojedinca“, rekao je prošle godine državni sekretar Antoni Blinken.
(MONDO)