SAD su presrele komunikacije koje pokazuju da ruski zvaničnici izražavaju zabrinutost da ruski predsednik Vladimir Putin ne shvata koliko bi krvava i teška mogla biti invazija velikih razmera na Ukrajinu, javio je CNN, pozivajući se na nekoliko ljudi upoznatih sa obaveštajnim podacima.
"U procenama koje vidimo jasno je da neki ljudi na ruskoj strani zapravo ne razumeju šta je plan igre“, rekao je visoki evropski zvaničnik za CNN.
Ali u izveštaju se takođe navodi da nema dokaza da se zvaničnici protive Putinovim širim planovima ili da bi se protivili njegovim naredbama. Poslednjih dana, američki zvaničnici su rekli da je Rusija prikupila 70 odsto snaga neophodnih za invaziju na Ukrajinu, iako je predsednik Združenog generalštaba general Mark Mili sugerisao krajem prošlog meseca da bi Rusija to verovatno mogla da uradi sa onim što već ima na licu mesta.
Američke obaveštajne i vojne procene pokazuju da bi ruska invazija velikih razmera na Ukrajinu mogla da dovede do 50.000 civilnih žrtava. Prema njihovim procenama Kijev bio pao za samo dva dana. Invazija bi proizvela i do pet miliona izbeglica, tvrdi Njujork Tajms. Rusija, koja je okupila oko 130.000 vojnika na granici Ukrajine, odbacila je ove sumorne procene.
"Ludilo i zastrašivanje se nastavlja. Šta ako bismo rekli da bi SAD mogle da zauzmu London za nedelju dana i izazovu 300.000 mrtvih civila?“, napisao je zamenik ruskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski na Tviteru.
Kremlj tvrdi da ne planira da izvrši invaziju na Ukrajinu, uprkos tome što je prikupio ogromne snage na njenoj granici. Rusija je napala Ukrajinu 2014. godine, anektirajući Krim u tom procesu. Od tada, Kremlj takođe podržava pobunjenike u ratu protiv ukrajinskih snaga u istočnom regionu Donbasa. Agresivni stav Rusije prema Ukrajini doveo je do toga da tenzije između Moskve i Zapada dostižu istorijske visine, ali Putin je za spornu dinamiku okrivio NATO, optužujući ga da ne poštuje ruske crvene linije u regionu. Kremlj je zahtevao niz obavezujućih bezbednosnih garancija od Zapada usred tenzija u Ukrajini. Između ostalog, ruski zahtevi uključuju zabranu ulaska Ukrajine i Gruzije u NATO, za šta su alijansa i Bajdenova administracija jasno stavili do znanja da tako nešto nije moguće.
Predsednik Džo Bajden upozorio je Rusiju da će se suočiti sa teškim ekonomskim posledicama ako napadne Ukrajinu, ali je Bajden odbacio mogućnost slanja američkih trupa da brane Ukrajinu u slučaju ruskog vojnog upada. Ukrajina nije članica NATO-a, a SAD nisu u obavezi da je brane. Uz to, SAD i druge zemlje NATO-a isporučile su Ukrajini veliku vojnu pomoć, uključujući protivtenkovske rakete "javelin". Bajden je "već mesecima bio jasan da Sjedinjene Države ne šalju snage da započnu rat ili ratuju sa Rusijom u Ukrajini“, rekao je u nedelju za Foks njuz savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, dodajući da su "trupe poslate u Evropu da brane teritoriju NATO“. Bajden je naredio raspoređivanje nekoliko hiljada američkih vojnika u zemlje članice NATO-a u regionu kako bi ojačao istočni bok NATO-a i kao pokazivanje podrške alijansi.
U nedeljnom pojavljivanju u emisiji "Meet the Press" na NBC-u, Saliven je rekao da "vojna eskalacija i invazija na Ukrajinu mogu da se dese u bilo kom trenutku". On je dodao da SAD veruju da su „Rusi uspostavili kapacitete da pokrenu značajnu vojnu operaciju u Ukrajini, a mi smo naporno radili na pripremi odgovora“.
Iako su zabrinute, SAD su takođe rekle da ostaje nejasno da li je Putin doneo odluku da izvrši invaziju na Ukrajinu.
(MONDO)