Poznati naučnik i vodeći disident Noam Čomski govori o nekim od novih događaja koji se dešavaju u svetskom sistemu zbog napada Rusije na Ukrajinu. On takođe razmatra pitanje da li Vladimir Putin može biti krivično gonjen za ratne zločine u svetlu sve većeg broja dokaza koji podsećaju na zločine nacista tokom Drugog svetskog rata. Naime, nedavno su se pojavili dokazi koji ukazuju da su ukrajinske snage takođe počinile ratne zločine ubijajući zarobljene ruske vojnike.
Prema njegovim rečima pomisao da će Rusija i Kina zajedno promovisati demokratski svetski poredak je apsurdna.
“One će to raditi onako kako su SAD promovisale demokratiju u Iraku, što je postao navodni cilj invazije po predsedniku Bušu, od kada je postalo jasno da Sadam neće odustati od programa za razvoj nuklearnog oružja. Sa retkim izuzecima elite su tada prihvatile ovu doktrinu, kao što je pretpostavljam danas slučaj u Rusiji i Kini. Ankete pokazuju a se Amerikancima oduševljenim ovim plemenitim ciljevima tada pridružio i 1 odsto anketiranih Iračana, 4% je smatralo da su SAD izvršile invaziju da bi pomogle Iračanima, a ostali su zaključili da SAD ne bi izvršile invaziju da je Irak izvozio špargle i kisele krastavce i da je centar globalne proizvodnje nafte u južnom Pacifiku”, istakao je Čomski.
Govoreći o strateškom partnerstvu Rusije i Kine, Čomski kaže da se čini da ono zaista jača, iako, kako napominje, to nije baš partnerstvo.
“Korumpirana ruska kleptokratija može da obezbedi sirovine i napredno oružje ekonomskom sistemu koji Peking sistematski uspostavlja širom kontinentalne Azije, pružajući se do Afrike i Bliskog istoka, a sada i do američkih zona u Latinskoj Americi. Ali ne mnogo više od toga. Mislim da će uloga Rusije u ovom krajnje neravnopravnom odnosu verovatno slabiti, kao što će slabiti i međunarodni značaj Evrope nakon što ju je Putin izručio u ruke Amerike, što smo razmatrali”, rekao je on.
O tome može li Kina da pomogne da se okonča rat u Ukrajini i šta sprečava Peking da iskoristi svoj uticaj na Moskvu u cilju mirovnog sporazuma, Čomski kaže da bi Kina mogla da poveća izglede za mirno rešenje u Ukrajini kroz pregovore.
“Čini se da kinesko rukovodstvo ne vidi nikakvu korist od toga. Kineska propaganda deluje prilično usklađeno sa ruskom. Ona generalno ne odstupa mnogo od uobičajenog stava na globalnom jugu, dobro ilustrovanog mapom sankcija. Države koje se pridružuju sankcijama Rusiji nalaze se u anglosferi i Evropi, uz Japan, Tajvan i Južnu Koreju. Ostatak sveta osuđuje invaziju, ali je uglavnom rezervisan”, rekao je Čomski u intervjuu za Truthout, a prenosi Peščanik.
On kaže kako to ne treba da nas iznenađuje. Dobro se sećamo, navodi Čomski, da za invaziju na Irak praktično nije bilo globalne podrške.
“Manje je poznata činjenica da je isto važilo za invaziju SAD na Avganistan nakon terorističkih napada 11. septembra. Nekoliko nedelja nakon invazije, u međunarodnoj anketi postavljeno je pitanje: ‘Kada bude poznat identitet 9/11 terorista, da li bi američka vlada trebalo da pokrene vojni napad na zemlju ili zemlje u kojima se nalaze teroristi, ili bi trebalo da traži izručenje terorista da bi im se sudilo?’ Ova formulacija odražava činjenicu da njihov identitet nije bio poznat. Čak 8 meseci kasnije, na svojoj prvoj velikoj konferenciji za medije, direktor FBI Robert Maler mogao je samo da potvrdi da je Al-Kaida osumnjičena za zločin. Svetska javnost u velikoj meri daje prednost diplomatsko-pravnim merama u odnosu na vojnu akciju. Protivljenje invaziji je posebno snažno bilo u Latinskoj Americi, koja ima nešto iskustva sa američkim intervencijama. Američki mediji su poštedeli Amerikance ovih uvida u stavove svetskog javnog mnjenja. Govorilo se da je ‘opozicija invaziji SAD uglavnom ograničena na ljude koji su refleksno protiv američke upotrebe moći’”, rekao je Čomski.
Prema njegovim rečima nespremnost Kine da posveti svoje napore sporazumnom rešenju ukrajinskog sukoba zaslužuje kritiku, ali, kako kaže, Amerikanci nemaju pravo na nju.
“Na kraju krajeva, Kina se pridržava zvanične politike SAD. Jednostavno rečeno, to je politika zasnovana na ‘borbi za nezavisnost Ukrajine do poslednjeg Ukrajinca’. Što je još gore, trenutna politika podriva i te nade jer ne nudi častan uzmak Putinu. On može da bira: ili odlazak u Hag ili nastavak razaranja Ukrajine”, navodi Čomski.
Ističe da je rusko rukovodstvo tolerisalo Klintonovo kršenje čvrstog obećanja SAD-a Gorbačovu da neće proširiti NATO dalje od Istočne Nemačke, podsećajući na reči jednog od najmudrijih i najuglednijih američkih diplomata, ambasadora Čeza Frimena.
“Rusko rukovodstvo je čak tolerisalo provokacije Džordža Buša mlađeg i vojne akcije SAD-a koje su direktno pogađale ruske interese, preduzete tako da ponize Rusiju. Ali Ukrajina i Gruzija su bile crvene linije. To su u Vašingtonu jasno razumeli. Kako nastavlja Frimen, nijedan ruski lider verovatno neće tolerisati širenje NATO na Ukrajinu koje je počelo nakon ‘puča 2014. izvršenog da bi se sprečila neutralnost ili proruska vlada u Kijevu i da bi je zamenila proamerička vlada koja bi Ukrajinu uvela u našu sferu… Dakle, otprilike od 2015. Sjedinjene Države naoružavaju i obučavaju Ukrajinu protiv Rusije’, praktično tretirajući Ukrajinu kao produžetak NATO”, rekao je Čomski.
O tome kako bi na geostrateške odnose sa Rusijom uticala eventualna nezavisnost Evrope od ruskog gasa, Čomski kaže da to ne izgleda kao realna mogućnost u bliskoj budućnosti.
“Evropa bi mogla da obustavi upotrebu ruskog uglja i nafte, ali gas je druga stvar. Za izgradnju novih gasovoda potrebne su godine, dok transportna postrojenja za tečni prirodni gas jedva postoje. Međutim, mislim da treba da postavimo drugo pitanje. Možemo li dorasti do mudrosti reakcionarnih tirana koji su Evropi 1814. obezbedili vek mira u Beču? Možemo li da krenemo ka viziji Gorbačova o evropskom zajedničkom domu bez vojnih saveza, koncepciji koja nije daleko od Partnerstva za mir koji su pokrenule SAD, a koji je potkopao predsednik Klinton? Da li je u današnjoj Rusiji moguće nešto nalik državništvu? Mislim da bi ovakva pitanja trebalo da nam budu u prvom planu i dok promišljamo i dok se aktivno angažujemo u pokušaju da utičemo na diskusiju i debatu, kao i na političke odluke”, rekao je Čomski.
Jedno od gorućih pitanja ovih dana je i može li Putin biti procesuiran za ratne zločine u Ukrajini? Čomski kaže da je suđenje za ratne zločine u realnom svetu pravda pobednika.
“To je bilo jasno na Tribunalu u Nirnbergu, a nije se skrivalo ni na pratećem Tokijskom tribunalu. Zasipanje gusto naseljenih urbanih područja bombama bilo je isključeno sa suđenja u Nirnbergu, jer su to radili i saveznici. Nemački ratni zločinci su bivali pomilovani ako su mogli da dokažu da su saveznici vršili iste zločine. Narednih godina su nirnberški principi odbačeni, da bi tek nedavno ponovo poslužili kao batina za neprijatelje zapada”, rekao je on i dodao:
“Nezamislivo je suđenje Sjedinjenim Državama za mnoge teške zločine. Jednom se pokušalo sa privođenjem SAD pravdi zbog rata protiv Nikaragve. Na naredbu Međunarodnog suda pravde da prestanu sa zločinima SAD su odgovorile žestokom eskalacijom, dok su mediji odbacili ovaj sud kao neprijateljski forum, jer se drznuo da prozove SAD (kako su smatrali urednici iz Njujork tajmsa).”
Čomski kaže da bi se Putinu moglo suditi za zločine ako bude svrgnut u Rusiji i ako se Rusija bude mogla tretirati kao poražena zemlja.
“To nam govori dosadašnje iskustvo. Jednog dana svet će možda dostići civilizacijski nivo na kom se međunarodno pravo poštuje, umesto da se selektivno primenjuje. Nikad ne treba da odustanemo od napora da to ostvarimo. Za to vreme, ne treba da podlegnemo iluzijama koje pothranjuju globalni doktrinarni sistemi”, zaključio je Čomski.
(MONDO)