"Zamislite da živimo u 3000. godini i da 'Tajm' objavljuje listu 100 najuticajnijih ljudi prošlog milenijuma. Ko bi iz naše epohe mogao da se nađe na listi? Ilon Mask", tako je magazin "Tajm" ranije definisao američkog genijalca, da bi ga nakon toga najpoznatiji svetski časopis proglasio za najuticajnijeg čoveka u 2021. godini.
Ilon Mask je čovek za koga se kaže da vidi vek ispred drugih, samo što svoj futurizam ostvaruje u realnom vremenu. On je osnivač kompanije električnih automobila "Tesla" i osnivač privatne kompanije "Spejs Iks" koja istražuje svemir sa krajnjim ciljem da naseli Mars. Kao mladić, osnovao je firmu iz koje je kasnije nastao sistem plaćanja "Pejpal". Ukratko, Mask radi sve obrnuto od prosečnog čoveka - ako prosečan čovek radi u sadašnjosti da bi dobro živeo u budućnosti, Mask prodaje budućnost od koje dobro živi u sadašnjosti.
"Ilon Mask je priča o najubedljivijem uspehu koji se desio i koji sam uspeo da zapamtim", rekao je u decembru prošle godine za "Oko magazin" profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Branko Rakita. "To je priča o surovoj tržišnoj realnosti i surovim posledicama tržišnog uspeha, po kojem se silne milijarde uglavnom stiču zadovoljavajući prohteve najbogatijih".
Genijalac odmalena
Mask je dokazano genijalna ličnost, vodeći izumitelj svoje epohe, popularan poput pop zvezde. Nije tu reč samo o 300 milijardi, na koliko se procenjuje njegovo bogatstvo, nego i o tome što je Mask ekscentrik koji voli provokaciju i uživa u tome da ga prati ceo svet.
Rođen je u Pretoriji u Južnoafričkoj Republici 1971. godine. Njegovo detinjstvo nije bilo lako, a svedočio je da je često, kao "štreber", bio žrtva vršnjačkog nasilja. I početak njegove izumiteljske karijere je, simbolički, obeležio prestižni američki magazin: u godini kada je "Tajm" prvi put u istoriji za ličnost godine proglasio kompjuter (1983), Mask je prodao svoju prvu video igricu jednom kompjuterskom magazinu. Imao je tek 12 godina.
Sredinom devedesetih, sa bratom Kimbalom osniva firmu koja se zvala "Zig2" i koja je, kažu upućeni, ličila na "Gugl mape" u trenutku kada Gugl nije ni postojao.
"Imali su samo jedan kompjuter, sajt je radio preko dana, a noć je služila za programiranje. I on je uspeo da tu aplikaciju proda 'Njujork tajmsu' i 'Čikago tribjunu'. To je prepoznala firma 'Kobak' koja im je za nju dala više od 320 miliona dolara. Tako je Mask zaradio svoje prve milione u životu", rekao je Saša Marković, inženjer aerokosmonautike, za "RTS".
Prva milijarda
Od tog novca osniva firmu za finansijsko poslovanje iz koje će nastati "Pejpal". Kada je "Pejpal" u oktobru 2002. prodat Ibeju, Mask je zaradio svoju prvu milijardu.
Imao je tek 30 godina kada je samostalno krenuo u istraživanje kosmosa, dok je istovremeno počeo da pravi automobile koji ne idu na gorivo, već na struju. U zemljama u kojima se struja dobija na ekološki čist način, to je trebalo da bude i čista ideja. Čist je, međutim, bio profit. U trenutku kada je ceo svet stao, pandemijske 2020. godine, kretale su se samo akcije kompanije. Tako je firma koja je prodala samo milion automobila, na berzi zavredela kao narednih devet u zbiru.
Deca u rudnicima litijuma
Ako ekologija pokreće "Teslu", u Evropi bi ekologija mogla i da ga zaustavi. Kada je Mask u Berlinu najavio otvaranje najveće kompanije u Evropi, ekološki pokreti, ali i nemačka ekološka birokratija, učinili su da je izgledalo lakše lansirati se u kosmos, nego taknuti prirodu u Nemačkoj. Nemci su bili zabrinuti zbog seče 300 hektara šume, zatim zbog toga što se fabrika gradi u zaštićenom vodnom području, ali i zbog straha od kopanja litijuma koji se koristi za baterije za pola miliona električnih automobila godišnje, koliko je planirano da se proizvede.
Nije samo litijum problem, za nekoga ko važi za ekološkog vizionara. Baterije Maskovih automobila sadržale su i kobalt, redak metal koji postoji tek u nekoliko zemalja na svetu, a najpotresnije slike stizale su iz Konga gde na iskopavanju metala, u neljudskim uslovima, rade i deca.
"Kada su Masku srenuli pažnju da su mu krvave ruke jer je dečji rad ugrađen u svaku bateriju, on je rekao da se svečano obavezuje da će da eliminiše kobalt, ali nikada nije rekao dokle se sa tim stiglo", objašnjava Marković.
Naseljavanje Marsa
Najapstraktniji Maskov izum je kompanija "Spejs Iks", koju je takođe osnovao u ranim tridesetim. Njegov kosmički program vrlo je intenzivan i jedini je privatni program koji parira istraživanjima NASA. Do sada je imao 179 lansiranja od kojih je 170 bilo uspešno, rasprodat je godinama unapred i nije izgubio nijedan ljudski život.
Maskov cilj je da kolonizuje Mars, a prvi putnici najavljeni su za 2025. godinu. O ceni karte se spekuliše, a Mask kaže da će koštati kao "skuplja svadba" od oko pola miliona dolara. Ilon Mask misli da je to moguće - sve što je radio a što je ispočetka izgledalo nadrealno, olako je postajalo deo našeg svakodnevnog života. Maskov plan je da do 2050. godine na Marsu bude milion ljudi, koji će biti transportovani njegovim raketama za deset osoba.
Kupio Tviter
Ilon Mask je kupio Tviter za 44 milijarde dolara, složili su se 25. aprila njeni akcionari i Upravni odbor, iako je bilo nagoveštaja da do toga neće doći. On je platio 54,20 dolara po akciji, koliko je ponudio i 14. aprila.
"Sloboda govora je temelj funkcionalne demokratije, a Tviter je digitalni gradski trg na kome se raspravlja o pitanjima od vitalnog značaja za budućnost čovečanstva", rekao je Mask u izjavi priloženoj uz saopštenje.
"Takođe, želim da Tviter učinim boljim nego ikad tako što ću poboljšati proizvod novim funkcijama, učiniti algoritme otvorenim kodom za povećanje poverenja, pobediti spam botove i potvrditi autentičnost svih ljudi", zaključio je nedavno milijarder.
(Mondo)