Finska i Švedska, tradicionalno vojno neutralne zemlje, sada su podnele su zahtev za članstvo u NATO zbog napada Rusije i predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu.
Ambasadori Finske i Švedske u Beogradu Kimo Lahdevirta i Anika Ben David u zajedničkom intervjuu za Kurir govore o odlukama njihovih zemalja da pristupe NATO, o posledicama ruskog napada na Ukrajinu, te o evropskoj bezbednosti iz perspektive Helsinkija i Stokholma.
"NATO je naglasio nastavak svoje politike otvorenih vrata. Ulaskom u NATO Finska i Švedska bi ojačale svoju bezbednost u promenljivom operativnom okruženju", kaže Lahdevirta, dok Ben Davidova ističe:
"Članstvo Finske i Švedske u NATO bi takođe ojačalo stabilnost i bezbednost u regionu Baltičkog mora i severne Evrope. Povisio bi se prag za upotrebu vojne sile u regionu. Finska i Švedska su stabilne demokratije i pružaoci bezbednosti. Članstvom u NATO naša odbrambena sposobnost i otpornost bi takođe ojačale kolektivnu odbranu NATO na celoj teritoriji Alijanse".
Finska i Švedska su istovremeno podnele zahteve za članstvo u NATO
"Mi smo jedni drugima najbliži bilateralni partneri. Pripremili smo se i prošli kroz ovaj proces ruku podruku i nastavićemo da radimo tako. Koordinacija i dijalog se odvijaju svakodnevno. Ruska invazija na Ukrajinu dodatno je intenzivirala našu saradnju", smatraju oba sagovornika.
"Po naređenju predsednika Vladimira Putina, Rusija je 24. februara 2022. pokrenula direktnu vojnu ofanzivu protiv Ukrajine: mirne, demokratske, bratske nacije koja joj nije predstavljala nikakvu pretnju. Ova ofanziva nuklearne sile očigledno krši međunarodno pravo. Postupci Rusije krše Povelju Ujedinjenih nacija, Helsinški završni akt Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Parisku povelju OEBS i Budimpeštanski dokument iz 1994. Rusija se obavezala da poštuje sve ove dokumente. Agresija narušava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i predstavlja ozbiljnu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti. Bezbednosna situacija u Evropi, uključujući Finsku i Švedsku, ozbiljnija je i teže predvidljiva nego u bilo kom periodu od kraja Hladnog rata", rekla je Lahdevitra.
"Ovo je prelomni trenutak za evropsku bezbednost. Ruske akcije uključuju strukturalno i dugoročno oštro pogoršanje bezbednosne politike na kontinentu. Situacija je pokrenula pitanja o tome kako Finska i Švedska najbolje mogu da zaštite našu bezbednost", kaže Ben David.
"Očekuje se da će promena bezbednosne situacije biti dugotrajna. Ruski zahtevi i vojne akcije, koji nastoje da promene evropsku bezbednosnu arhitekturu, takođe utiču na manevarski prostor Finske u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici i ne mogu se prihvatiti", rekla je Lahdevirta.
Odnos NATO-a i Rusije
"Verujemo da je ruska agresija dodatno ojačala ulogu NATO kao odbrambenog saveza. NATO je ojačao odbranu istočnih zemalja članica, radio u bliskoj saradnji sa EU i aktivno se konsultovao sa drugim ključnim partnerima. Intenzivirana je saradnja između EU i NATO. Kolektivna odbrana NATO će takođe biti dugoročno ojačana. Alijansa isto tako razvija svoj odgovor na hibridne i sajber pretnje i podržava zemlje članice u poboljšanju njihove otpornosti. NATO je ojačao svoju političku ulogu u odbrani međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima i principa evropske bezbednosti" stav je Bena Davida i Lahdevirte.
Kakve su posledice rata do sada?
"U međunarodnim odnosima poverenje u Rusiju je urušeno. Rat koji je započela Rusija ugrožava bezbednost i stabilnost cele Evrope. Ruski deklarisani cilj je da promeni evropski bezbednosni poredak. Od početka agresorskog rata protiv Ukrajine, Rusija je više puta isticala svoju spremnost da upotrebi nuklearno oružje. Koristeći preteću retoriku o nuklearnom oružju, Rusija nastoji da spreči da se strane zemlje mešaju u njene akcije. Ovo je u suprotnosti sa zajedničkom izjavom pet država sa nuklearnim oružjem, uključujući Rusiju, iz januara 2022. godine, u kojoj se navodi da nuklearno oružje treba da služi samo odbrambenim svrhama i da se nuklearni rat ne može pobediti i da nikad ne sme da se vodi", navode Ben David i Lahdevirta.
Rusija je neposredan sused Finske
"Vojna situacija u susednim oblastima Finske je trenutno mirna i Finska se ne suočava sa neposrednom vojnom pretnjom. Međutim, Finska mora biti spremna na upotrebu ili pretnju upotrebom vojne sile protiv sebe, kao i na politički pritisak. Vojne akcije protiv Ukrajine pokazuju da je važan visok nivo spremnosti, sposobnost suprotstavljanja stalnom vojnom pritisku i sposobnost odbijanja velikih ofanzivnih operacija na nekoliko istovremenih frontova", kaže Lahdevirta.
"Rusija je objavila da je dodala Švedsku, Finsku i sve druge zemlje članice EU na listu neprijateljskih zemalja. Ruska invazija na Ukrajinu ima širok uticaj na bilateralne odnose i saradnju između naših zemalja i Rusije", istakla je Lahdevirta.
"Sa naše strane su uloženi napori u bilateralnim odnosima da se održe neophodni kanali za saradnju u vezi sa pitanjima kao što su bezbednost granica, prevencija kriminala, pitanja migracije, transport i sigurnost snabdevanja u skladu sa sankcijama", smatra Ben David.
(MONDO/Kurir)