Ruska državna kompanija Gasprom počela je u četvrtak ujutro da smanjuje količinu gasa koji šalje u Nemačku gasovodom Severni tok 1 na dnevni maksimum od 67 miliona kubnih metara.
Gasprom je u sredu najpre saopštio da će smanjiti maksimalne količine gasa sa uobičajenih 167 miliona kubnih metara dnevno na 100 miliona kubnih metara, a zatim na maksimalnih 67 miliona kubnih metara. Za dva dana Gasprom je smanjio isporuke gasa Nemačkoj na oko 60 odsto, navodeći kao razlog tehničke probleme.
Manje ruskog gasa dobile su Češka i Austrija nakon što je Gasprom u maju prekinuo isporuke gasa nizu zemalja EU, od Poljske do Holandije i Finske, jer su odbile da plate u rubljama. Još je otvoreno kako će odluka Gasproma uticati na Evropu u celini. To će biti jasno za dva-tri dana, piše Špigel.
Gasprom je smanjenje isporuka objasnio time što je Siemens kasnio sa popravkom uređaja za kompresiju. Gasni kompresori nisu se na vreme vratili sa remonta u Kanadi, zbog sankcija uvedenih Rusiji zbog napada na Ukrajinu, tvrde Rusi.
To je politička odluka, rekao je nemački ministar Robert Habek, i nije tehnički opravdana. Održavanje Simensovih kompresijskih sistema ne podleže evropskim sankcijama protiv Rusije: prema rečima nemačke vlade, kompresori je trebalo da budu pušteni u rad na jesen, a ni tada ne bi bilo opravdanja za tako veliko smanjenje isporuka gasa. Međutim, ministar Habek je rekao da nije isključeno dalje smanjenje isporuka ruskog gasa u narednim danima.
U utorak su operateri drugog po veličini terminala za tečni prirodni gas u SAD objavili da će postrojenje sada biti van pogona tri meseca, umesto prvobitno najavljenih tri nedelje. Ovo je loša vest za EU, jer oko 70 odsto tečnog prirodnog gasa u Teksasu ide na evropsko tržište, piše Tagešpigel. Gotovo istovremeno, Gasprom je najavio da će smanjiti isporuke gasa kroz gasovod Severni tok 1 za oko 40 odsto.
U toku je ekonomski rat
U ekonomskom smo ratu, kaže stručnjak za energetiku Georg Zahman u intervjuu za Tagešpigel. Od početka agresije na Ukrajinu, Rusija pokušava da održi visoke cene energenata i oteža evropskim zemljama da popune zalihe gasa za zimu, sada kada su cene pale. Gas je u sredu popodne u TTF-u u Holandiji koštao 108 evra po megavat-satu. U ponedeljak je cena i dalje bila oko 84 evra po megavat-satu.
Zahman upoređuje razmenu Kremlja i EU sa igrom. Ali Moskva je u prednosti. U Kremlju odlično poznaju sve sporazume, dok u EU vlade prebacuju odgovornost na kompanije, kaže ekspert. U slučaju prekida isporuke gasa, Nemačka bi bila samo delimično osigurana, sa još razornijim posledicama u Austriji, Mađarskoj i Slovačkoj, upozorava Zahman.
Osim Poljske, koja je postupila mudro i rano postala nezavisna, sve zemlje istočno od Nemačke bile bi posebno pogođene“, rekao je energetski stručnjak. On preporučuje ozbiljniju uštedu gasa, koji se i dalje koristi u mnogim zemljama EU za proizvodnju struje, iako su ugalj i nuklearna energija u rezervi.
Cene gasa su se nedavno stabilizovale, piše Tagešpiegel, između ostalog i zato što je Evropska unija uspela da svake nedelje uveze oko milijardu kubnih metara tečnog prirodnog gasa (LNG). U Nemačkoj su skladišta gasa trenutno popunjena oko 55 odsto, znatno više nego prošle godine.
(MONDO)
(MONDO)