"Finansijski kanali između Irana i sveta se obnavljaju", rekao je novi guverner Centralne banke Irana (CBI) Mohamadreza Farzin, najavljujući da su Iran i Rusija preduzele značajan korak ka povezivanju svoje bankarske infrastrukture usred sankcija Zapada.
Rusija još nije komentarisala, ali prema CBI, nakon godina rada, dve zemlje su uspele da povežu iranski nacionalni servis za razmenu finansijskih poruka SEPAM sa sistemom za razmenu finansijskih poruka Banke Rusije (SPFS). SPFS je ruski ekvivalent Društva za svetsku međubankarsku finansijsku telekomunikaciju (SWIFT), globalnog sistema za razmenu finansijskih poruka i prenosa, i ima za cilj da ga poveže sa drugim velikim silama kao što su Kina i Indija. Moskva je počela da razvija SPFS kada joj je zapretilo izbacivanje iz SWIFT-a zbog aneksije Krima 2014. godine. Ceo iranski bankarski sistem je odsečen od SWIFT-a kao rezultat niza američkih sankcija koje su počele 2018. godine, kada se tadašnji američki predsednik Donald Tramp jednostrano povukao iz iranskog nuklearnog sporazuma sa svetskim silama iz 2015. godine.
Bilateralna trgovina četiri milijarde dolara
Razgovori o obnovi tog sporazuma su i dalje u ćorsokaku. Ali sada, kako tvrdi Iran, svih njegovih nekoliko desetina finansijskih institucija mogu se povezai da sa ruskim bankama, kao i više od 100 banaka iz 13 drugih, uglavnom evroazijskih, zemalja koje imaju pristup SPFS-u. Ovo saopštenje dolazi u vreme sve većeg približavanja Teherana i Moskve nakon ruske invazije na Ukrajinu, koja je pokrenula dodatne sankcije Zapada Rusiji. Iran je takođe bio na meti zbog snabdevanja Rusije bespilotnim letelicama, za koje kaže da su isporučene pre nego što je počela invazija na Ukrajinu u februaru 2022. Poboljšanje ekonomskih veza je ključno za odnose između dve zemlje, a bilateralna trgovina prošle godine je po prvi put u istoriji porasla na više od 4 milijarde dolara, tvrde iranski i ruski zvaničnici.
Iranska vlada saopštila je prošle nedelje da je Rusija, sa 2,7 milijardi dolara, daleko najveći investitor u iransku ekonomiju pod sankcijama u prvoj godini predsedavanja Ebrahima Raisija, koji je stupio na dužnost u avgustu 2021. Da bi dalje proširili ekonomske odnose, Iranu i Rusiji su bili potrebni jači bankarski odnosi, a sada se čini da je taj problem rešen.
Velike ekonomije su bile potrebne
Iran je pre rata u Ukrajini i sankcija uvedenim Moskvi bio zainteresovaniji od Rusije za strukturisanu bankarsku saradnju, ali sada se čini da se i Rusija sada više zalaže za to, kaže Hamidreza Azizi, saradnik Nemačkog instituta za međunarodne i Bezbednosne poslove.
"U tom smislu, čini se da prvi put u proteklim decenijama postoji snažna volja na obe strane da se poboljšaju i institucionalizuju ekonomski odnosi. Dakle, politička volja svakako postoji", rekao je Azizi za Al Džaziru.
Međutim, Azizi tvrdi, barem u kratkom roku, ruski sistem se neće pretvoriti u održivu alternativu SWIFT-u, jer su mu potrebne druge velike ekonomije poput Kine i Indije da se pridruže ili čak preuzmu vođstvo.
"S obzirom da su obe zemlje i dalje prilično oprezne u vezi sa svojim odnosom sa Zapadom, biće potrebno mnogo vremena da se ovo materijalizuje, ako se uopšte i ostvari. To u velikoj meri zavisi i od globalnog rivalstva između Vašingtona i Pekinga", rekao je Azizi.
Za Iran, jednostavno povezivanje njegovog sistema finansijskih poruka sa ruskim ne jača automatski bankarske odnose jer banke koje su povezane sa SPFS-om tek treba da odluče da li žele da rade sa iranskim klijentima i otvaraju korespondentske račune kod iranskih banaka.
"To je kao da je osoba u telefonskoj mreži i može da se poveže sa bilo kim, ali možete reći da postoji komunikacija samo kada se to zaista dogodi", rekao je Mohsen Karimi, zamenik šefa CBI-ja za međunarodne poslove, za iransku državnu novinsku agenciju Tasnim.
Oslabiti uticaj američkog dolara i evra
Azizi je za Al Džaziru rekao da sumnja da bi neruske banke povezane sa SPFS-om peuzele povećan rizik finansijskih veza sa Iranom.
"Ne znam ni da li su sve ruske banke podjednako zainteresovane za to, jer neke od njih i dalje imaju interese u Evropi i drugde, koji bi mogli biti ugroženi ako rade sa Teheranom", rekao je on.
Teheran i Moskva takođe nastoje da ojačaju upotrebu svojih nacionalnih valuta u trgovini kako bi pokušali da postepeno oslabe uticaj američkog dolara i evra na svoje ekonomije. U julu prošle godine, ruska rublja je zvanično dodata u "korpu" valuta ponuđenih na NIMA, državnom deviznom tržištu za iranske uvoznike i izvoznike, pokrenutom 2018. godine i pod nadzorom Centralne banke. Tadašnji šef CBI Ali Salehabadi rekao je da je tržište rublje pokrenuto ugovorom vrednim dva miliona rubalja (28.300 dolara), takođe ohrabrujući iranske izvoznike u Rusiju da ponude svoje rublje na tržištu. NIMA sada održava fiksnu stopu, veštački nižu u poređenju sa otvorenim tržištem, u pokušaju da spreči dalje opadanje iranske valute koja je u teškoj situaciji, koja je nedavno dostigla nove najniže vrednosti svih vremena usred protesta u zemlji i stalnih tenzija sa Zapadom. Zvaničnici nisu otkrili nikakve podatke o obimu poslovanja u rijalima i rubljama u NIMA, niti koliko se tačno njihove ukupne bilateralne trgovine trenutno odvija u nacionalnim valutama dve zemlje.
Uvoze istu robu, konkurenciju na više tržišta
Dozvoljavanje bankama da obrađuju prekogranična plaćanja ne znači da će se trgovina automatski povećati, jer se ruski i iranski trgovci i dalje suočavaju sa izazovima, kaže Esfandiar Batmanghelidj, izvršni direktor fondacije Bourse & Bazaar, ekonomskog istraživačkog centra.
"Još uvek postoji nedostatak likvidnosti na deviznom tržištu za rublje i rijale", rekao je on za Al Džaziru. "Ruskoj i iranskoj ekonomiji takođe nedostaje osnovna kompatibilnost. Dve zemlje izvoze i uvoze istu robu, što znači da su konkurenti na malobrojnim tržištima koja ostaju otvorena za učešće u sankcionisanoj trgovini". On je rekao da je najava o povezivanju banke značajna, jer signalizira da ruski i iranski kreatori politike rade na prevazilaženju tehničkih prepreka za povećanje trgovine, ali da sama po sebi "ne menja igru".
(MONDO)