Nemačka je posle uništenja Severnog toka i drastičnog smanjena kupovine gasa iz Rusije, postala zavisna od ruskih poljoprivrednih đubriva, navodi se u članku u listu „Berliner cajtung” .
Kako navodi list, Nemačka se „oslobodila gasne zavisnosti od Rusije“, ali se druga zavisnost vratila „na mala vrata“.
Prema podacima Statističke službe i Udruženja nemačke poljoprivredne industrije, uvoz azotnih đubriva neophodnih za poljoprivredu iz Rusije je po rezultatima završene sezone povećan za 334 odsto.
Slično je i u ostalim evropskim državama. Rusija je u sezoni 2022/2023 povećala izvoz azotnih đubriva za pet puta. Prema rečima predstavnika Udruženja Martina Meja, gas i struja čine 80-90 odsto troškova mineralnih đubriva.
„Na kraju krajeva, uvozna đubriva nisu ništa drugo do jeftin ruski prirodni gas u sledećoj fazi prerade lanca vrednosti“, rekao je on.
Rastuće cene energenata dovele su do „turobne dinamike” u nemačkim hemijskim fabrikama, zbog čega Nemačka sve više uvozi, a ne proizvodi đubriva. Kao rezultat toga, Nemačka uvozi 95 odsto svih azotnih đubriva iz drugih zemalja, uglavnom iz Belgije i Holandije.
Prema podacima iz materijala Rosstata, Rusija je u julu 2023. povećala proizvodnju đubriva za 15,8 odsto u odnosu na jul 2022. godine, odnosno na 2,1 milion tona.
Za samo sedam meseci 2023. godine proizvedeno je 14,5 miliona tona đubriva, 2,4 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
(MONDO/Politika)