Svetski Dan biljnog mleka, koji se obeležava svake godine 22. avgusta, ustanovljen je 2017. godine kako bi se povećala svest o ekološkim i zdravstvenim prednostima biljnog mleka u poređenju sa mlekom životinjskog porekla. Ovaj dan podstiče ljude da istraže različite vrste biljnih mleka, kao što su bademovo, sojino, ovseno i pirinčano. Ove opcije su lakše svarljive za mnoge ljude, posebno za one koji su netolerantni na laktozu. Takođe, imaju manji uticaj na životnu sredinu. Obeželavanje Dana biljnog mleka je deo šireg pokreta koji teži promovisanju održivijih i saosećajnijih izbora hrane.
Kravlje mleko ostavlja značajne posledice po ekologiju, pre svega zbog metana koji krave proizvode, a koji je efektan gas staklene bašte. Osim toga, proizvodnja mleka iziskuje upotrebu veliku površine zemljišta, veliku količinu vode i energije, što dodatno povećava emisiju ugljen-dioksida. Prema istraživanju Majkla Klarka i drugih iz 2022. godine, proizvodnja litra kravljeg mleka emituje oko 3,7 kg CO2.
Nasuprot tome, biljne alternative mleku, poput bademovog, ovsenog, sojinog i pirinčanog, imaju znatno manji ekološki uticaj. Prema Klarkovom istraživanju, ove alternative emituju između 0,45 (ovesno mleko) i 1,44 (prinčano mleko) kilograma CO2 po litru, što ih čini znatno održivijim. Izbor biljnih mleka može značajno smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte, što doprinosi ublažavanju klimatskih promena i manjem ekološkom uticaju potrošnje hrane.
Proizvodnja biljnih alternativa mleku i mesu, koja je ranije bila ograničena na nekoliko sojinih proizvoda, doživela je značajan procvat poslednjih godina. Sada možemo uživati u različitim inovacijama kao što su kremasti kapućino od ovsenog mleka, hamburgeri na bazi proteina iz graška ili "pileći nageti" koji nisu od piletine.
Mnogi ljudi se okreću ovim alternativama iz različitih razloga, bilo da je to zbog alergija, netolerancije, ličnog izbora ili zbog smanjenja uticaja CO2. U SAD-u, tržište biljne hrane je veliko, mlečne alternative čine najveći deo, sa zabeleženom prodajom od oko 2,9 milijardi dolara u 2023. godini. Iako biljna alternative mesu i morskim plodovima čine drugi najveći segment, njihova prodaja beleži pad u poslednje vreme.
"Good Food Institute" navodi da su visoke cene hrane mogle negativno da utiču na prodaju biljnih proizvoda. U vreme inflacije, mnogi potrošači su se odlučili za jeftinije opcije proteina, što je izazvalo probleme na tržištu biljnih proizvoda, koji su često skuplji od tradicionalnih. Prošle godine, mesni proizvodi biljnog porekla u SAD-u je bilo u proseku 77% skuplje od običnog mesa, što može biti razlog zbog kojeg neki potrošači biraju jeftinije alternative.
Amerikanci troše 8 milijardi dolara na hranu biljnog porekla
Amerikanci su potrošili 8 milijardi dolara na hranu biljnog porekla tokom 2023. godine, i to:
- Mleko na biljnoj bazi 2,900 miliona dolara
- Meso i morski plodovi na biljnoj bazi 1,200 miliona dolara
- Krema na biljnoj bazi 701 miliona dolara
- Obroci na bazi biljaka 498 miliona dolara
- Proteini na biljnoj bazi 392 miliona dolara
- Jogurt na biljnoj bazi 384 miliona dolara
- Sladoled na biljnoj bazi 351 miliona dolara
- Maslac na biljnoj bazi 292 miliona dolara
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, manji je ukupan broj goveda za 9,3%, svinja za 19,7%, ovaca za 0,2% i živine za 3,6%.
BONUS VIDEO: