"Trenutno prolazimo kroz teško vreme. Evropsko tržište se smanjuje, a konkurencija iz Kine je veoma jaka. Ako neki proizvođači u Kini dobijaju subvencije, normalno je da se uvedu carine kao kompenzacija za to. Inače, ne igrate po fer pravilima. I mi to podržavamo", požalio se francuski predsednik Emanuel Makron tokom obilaska salona automobila u Parizu koji je otvoren u ponedeljak 14. oktobra.
Evropska komisija je početkom oktobra odlučila da uvede dodatne tarife na električne automobile proizvedene u Kini. Na glasanju Nemačka je glasala protiv. Francuska, Italija, Holandija i mnoge zapadnoevropske zemlje su bile za.
Dok Brisel i Peking nastavljaju da pregovaraju o poštenom i fer odnosu u skladu s pravilima Svetske trgovinske organizacije (WTO), spirala carinskih pritisaka se i dalje vrti. Prvo, Peking zahteva dodatne naknade za uvezena alkoholna pića iz EU. Ove nedelje je pokrenuta istraga o subvencijama EU u sektoru mleka. Kako je najavljeno, kinesko ministarstvo trgovine analizira cene velikih evropskih mlekara Elvir (Francuska), Sterilgarda Alimenti (Italija) i Friesland Campina (Holandija). Slučajno baš sada?
"Carine su otrov"
Električni automobili "Made in China" imaju potencijal da izazovu pravi trgovinski rat između Kine i EU. Rat koji privreda baš i ne želi. Svi nemački proizvođači automobila su protiv kaznenih mera, uključujući i BMW.
"BMW je deo globalne mreže pogona za proizvodnju vozila, ali i delova i dobavljača. Tim delovima i vozilima se mora slobodno trgovati. BMW veruje u slobodnu trgovinu kao osnovni princip i ne podržava EU carine", rekao je Martin Boluk, viši menadžer BMW, na nemačko-kineskom automobilskom kongresu u Minhenu u oktobru.
"Nama u Nemačkoj je potrebna Kina kao dobavljač tehnologije. Zato je saradnja Kine i Nemačke još važnija. A carine su u ovom procesu otrov. Više nemamo stara vremena kada su nemački proizvođači automobila prenosili svoje tehnologije u Kinu", rekao je Ferdinand Dudenhofer, direktor istraživačkog instituta CAR, poznat u Nemačkoj kao "papa za automobile".
Pioniri u carinama na električne automobile
Iza zatvorenih vrata među kineskim diplomatama vlada nemoć. Mere su politički motivisane i nisu u skladu sa globalizacijom. EU je uvela carine jer su SAD i Kanada ovog leta uvele 100 odsto dodatne poreze na uvoz kineskih električnih automobila. Pozadina: Politički i ekonomski odnosi između Kine i SAD sve više pate zbog geopolitičke situacije. Ne očekuju se nikakva popuštanja pre američkih predsedničkih izbora 5. novembra.
Neki politički savetnici u Pekingu već se spremaju za scenario po kojem bi nepredvidivi bivši predsednik Donald Tramp mogao da se vrati u Belu kuću. Tramp je već pokazao svoju spremnost da eksperimentiše sa kaznenim carinama protiv ostatka sveta tokom svog prvog mandata.
Sada su i trgovinski odnosi sa EU pod pritiskom. U diplomatskim krugovima se govorilo da je procedura EU nepravedna i da sadrži mere koje se nigde drugde nisu praktikovale. Između ostalog, navodi se da je Evropska komisija ispitivala kineske proizvođače automobila o poslovnim tajnama poput tehničkih detalja o proizvodnji baterija.
Uprkos obimnim izjavama i dokumentima proizvođača od desetine terabajta, Brisel je zatražio dodatne informacije. Nedostatak transparentnosti je prisutan i, kako kaže Peking, pri izboru evropskih proizvođača automobila za upoređivanje troškova sa kineskim proizvođačima. Među odabranima nema nijednog nemačkog proizvođača automobila, već samo kompanije iz Italije i Francuske, koje su znatno slabije na tržištu.
"Priče sa divljeg zapada"
Kineski pregovarači ističu i da je iz obračuna kaznenih carina isključen i Tesla, američki proizvođač sa megafabrikom u Šangaju. Tesla je najveći proizvođač automobila koji svoje električne automobile "Made in China" izvozi u Evropu. U odluci EU, Tesli je jasno data prednost u odnosu na kineske konkurente, a takođe i nemačke.
"Moramo da pazimo da ne preuzmemo priče o Divljem zapadu od Amerike ovde u Evropi: recimo one po kojima bi vozila iz Kine, na primer, mogla da parališu saobraćaj, zbog čega bi kineske tehnologije trebalo blokirati. To je samo glupo i to nas vodi na krivi put", upozorava nemački istraživač Dudenhofer.
Kineske kompanije kao što su CATL ili SVOLT, koje dobro vladaju baterijskom tehnologijom i ne mogu preko noći sustići nemačke kompanije, rekao je Dudenhofer: "Čak ni dugoročno. Zato nam je potrebna saradnja. Moramo da učimo i od Kine".
Sada kineske kompanije traže izlaz kako bi nastavile prodaju svojih električnih vozila na evropsko tržište. Veće ambicije ima kompanija Geely, koja je demonstrativno poslala hibridni automobil kineskih registarskih oznaka na nemačke puteve za automobilski kongres.
"Još nemamo pogone za proizvodnju električnih vozila u Evropi. Ali mi smo otvoreni za proizvodne pogone. Želimo da proizvodimo tamo gde prodajemo". O tome ćemo svakako razmišljati u sklopu rasprava o carinama i politički nametnutim ograničenjima", kaže Frenk Klas, šef komunikacija u Geely Europe.
BONUS VIDEO: