ZVEZDANE STAZE - PREMA TAMI
Star Trek Into Darkness (2013)
Režija: Džej Džej Abrams
Uloge: Kris Pajn, Zahari Kinto, Benedikt Kamberbač
Distributer: Taramaunt
G. i ja smo ponovo imali 'privatnu' projekciju u jednom od beogradskih bioskopa. Naravno, uvek me raduje kada u dvorani nema nikoga i kada se film vrti samo za mene i moje prijatelje, ali ovog puta sam malo i depresirao - šta ako nam uskoro ukinu bioskope zbog nikakve posete? Zašto uopšte moji sugrađani više ne idu u bioskope? Zar smo toliko nisko pali da nas ni filmovi više ne zanimaju? Čak ni oni najkomercijalniji, blokbasteri? Odlični blokbasteri, kao što su ''Iron Man'' ili ''Zvezdane staze''? O čemu se radi?
Nemam neki konkretan odgovor, u stvari imam ga, ali ne bih sad baš da se raspišem o mentalnom stanju Srba, o nivou kulture u nas, o odnosu vlasti prema kulturi i umetnosti, o civilizacijskoj retardaciji ovog grada i države i sličnim stvarima. Uostalom, zašto bih sebi kvario sjajan bioskopski trenutak? Da ponovim, ne samo da smo imali spektakularnu projekciju samo za sebe, nego je i film bio idealan: uzbudljiv, dinamičan, na trenutke grandiozan. Kao na primer na samom početku, tokom foršpice koja neodoljivo podseća, (sigurno ne slučajno) na prvih nekoliko minuta ''Indijane Džonsa'', kada našeg junaka kroz džunglu progoni gomila domorodaca besnih što im je Indi pokrao svetinje. Kirk i Spok imaju potpuno drugačije motive zašto svojim lokalcima na nepoznatoj planeti kradu relikvije, a i njihova džungla je crvena, ali sve ostalo je vrlo slično. Fantastična jurnjava, duhovite replike, komične situacije i na kraju ipak spektakularno bekstvo. Dakle, ni reči više o svetu koji se dešava van praznih bioskopa. Idemo na druge planete.
U stvari, ovogodišnji ''Star Trek'' i nije neka 'space opera' na kakve smo navikli prateći avanture posade broda ''Enterprajz'' - dvanaesti film u serijalu dobar deo vremena provodi na planeti Zemlji, u Londonu i San Francisku, sa malim izletom na klingonsku teritoriju i okolinu Jupitera. Jedan deo filma se dešava i u vasioni i 'vorp' svemiru, ali od svega onog što je još Džin Rodenberi osmislio kao neki trejdmark serijala - novi svetovi, nove civilizacije, odlazak tamo gde još niko nije bio - sav taj pionirski duh u drugom Abramsovom filmu kao da ne postoji. Istina, kraj filma - ne brinite, spojler je minimalan - nagoveštava buđenje upravo tog, istraživačkog duha, kao da nam se Džej Džej pravda zbog toga što se previše bavi aktuelnim, ovozemaljskim stvarima i kao da najavljuje 13. film koji bi mogao da bude tempiran za 2016. godinu, na tačno pola veka od prve epizode originalnog TV serijala.
Ipak, iako ovo nije klasična ''space opera'', ona nije daleko od ''soap opere'' - ''Into Darkness'' (naslov ne odražava u pravoj meri atmosferu i odnose među likovima) ne samo da tumba odavno razrađene i uhodane uloge opšte poznatih likova i uvodi nove od kojih neki imaju veze sa drevnom prošlošću, nego romansu u ovom filmu diže na više nivoe - narušen odnos Uhure i Spoka i nikad romantičniji i prisniji odnos između dva glavna junaka (pipkanje, grljenje, pogledi, izjavljivanje ljubavi) donose ovom filmu neočekivani kvalitet i intrigantnost. Naravno, ovo je klasičan PG-13 film u kojem nema ni krvi, ni psovki, ničega eksplicitnog (osim lude akcije), pa tako ni provokativnih detalja na temu seksualnosti, ali neke stvari se mogu tumačiti na razne načine. Uostalom, Abrams i neke od svetinja ''Star Trek'' mitosa koristi ne bi li nam dočarao snagu i intenzitet veze između Spoka i Kirka. Nije baš kao u ''Ambisu'' kada se Meri Elizabet Mastrantonio i Ed Haris opraštaju jedno od drugog, ali scena sa dodirom preko stakla nije ni daleko od toga.
Nije sve ni idealno u najnovijem ''Star Trek'' filmu. Pomenuto tumbanje likova nije u svakoj situaciji donelo očekivane efekte. Čehov je, tako, u novoj ulozi nesnosno napadan i iritantan, doktor Bouns je dobar, ali ga, kao ni Uhure, možda nema u dovoljnoj meri u filmu, dodao je G. Od novih likova Piter Veler (Robokap) i Kamberbač (Šerlok) su impresivni, ali Alis Iv u ulozi admiralove ćerke baš i nije (iako se može naslutiti da će u budućnosti imati itekako bitnu, možda i romantičnu ulogu). Scenario nije nimalo spektakularan, čak ni nakon intervencije Dejmona Lindelofa, ali zato muzika Majkla Đakina jeste. I ovaj film, kao i mnogi ovogodišnji i prošlogodišnji blokbasteri (Bond, Iron Man), obrađuje temu 9/11 terorizma, pa tako i sve moralne i političke dileme ovog vremena.
Ali sve su to sada detalji za ličnu upotrebu. Pravac - bioskop, jedina je poruka koju ja mogu da pošaljem. Mislim to i generalno, ali i konkretno, u slučaju novog ''Star Trek'' filma. Možda ovo nije film koji pomera granice i menja živote, ali je zato bioskopski spektakl koji će se ove godine eventualno desiti još samo par puta, ako budemo imali sreće. A što se tiče Džej Džej Abramsa, on ne samo da je potvrdio prethodni film kojim je ceo serijal više nego uspešno resetovan, već je i kod mene odagnao sve sumnje u ispravnost odluke kojom je baš njemu dodeljeno da u život vrati jedan, po mnogima još spektakularniji filmski serijal. Od danas dakle, bez obzira koliko je daleko 2015. godina, ja i zvanično počinjem da odbrojavam dane do sedme epizode ''Star Wars'' sage.
Ja: ****
G: ****
