U stvari, lepo mi se sve poklopilo - FEST i dodela Oskara su pali u isto vreme, pa sam u tome video idealnu priliku da ubijem dve muve jednim udarcem. Bioskopski distributeri su prethodnih nedelja već učinili dosta po tom pitanju - "Pobesneli Maks", "Povratnik", "Most špijuna", "U mojoj glavi", "Spektra" i "Podlih 8" su već našli svoje mesto ne samo u domaćim bioskopima, već i na ovim stranama - a velika dvorana Centra "Sava" se pobrinula i za sve ostale dobitnike.
U stvari, ne sećam se kada se nešto slično dogodilo, da u toku dodele nagrada naša publika već ima, makar u teoriji, skoro sve laureate pred sobom. Naravno, fale tu neki kratki filmovi i dokumentarci, ali osim SF-a "Ex Machina" koji je dobio nagradu za efekte, svi ostali dugometražni igrani filmovi su tu. Normalno, više bih voleo da je Maks dobio i nekog od glavnih Oskara, jer ih je zaslužio, ali možda je to i previše za očekivati od ove institucije.
Dakle, ovog puta sam ciljano išao na projekcije. Nisam birao, već samo kako je spisak nalagao. I da budem iskren, uopšte se nisam loše proveo. Promašio sam stranog Oskara ("Son of Saul"), takođe i najmanje jedan domaći film koji mi se baš gledao, ali sve ostalo je tu.
TRAMBO (Trumbo)
Brajan Krenston, realno, nije bio ni blizu da dobije Oskara za glavnu mušku ulogu koja je unapred bila rezervisana za Di Kaprija, ali ovo i nije film čije su pretenzije bile osvajanje glumačkih i festivalskih nagrada. "Trambo" se bavi prilično mračnim istorijskim periodom u kojem se našao Holivud i celo američko društvo u posleratnim godinama kada se nakon poraženih Japanaca i Nemaca na horizontu ukazao novi neprijatelj - komunizam. Dalton Trambo, tada jedan od najcenjenijih holivudskih scenarista, zbog dugog jezika i članstva u Američkoj komunističkoj partiji ekspresno dospeva na crnu listu i ostaje bez posla, međutim to ga nimalo ne sprečava da nastavi da piše, ali ne i da potpisuje svoja dela. Rezultat - dva Oskara i najbolje čuvana holivudska tajna tog vremena.
Iako ime reditelja (Džej Rouč) nije ulivalo previše poverenja u ovaj projekat - njegovi prethodni filmovi ("Ostin Pauers", "Meet the Parents", "Meet the Fockers") baš i nisu ukazivali na to da je dotični bio idealan izbor za ovakvu temu - ispostavilo se da to definitivno nije bila slaba tačka "Tramba". U stvari, nisam siguran da je ovde uopšte bilo slabih trenutaka, jer je "Trambo" sjajan i zabavan film o ozbiljnoj i tragičnoj temi.
Krenston je definitivno turbo pogon ovog filma, ali živopisni lik Daltona Tramba je i sam po sebi inspiracija i avantura. Poseban šarm filmu daju i ostali poznati holivudski likovi koji ovde moraju da se suoče ne samo sa svojom slavom i uspehom, već i ulogom u vremenu progona i jednoumlja. Pojavljivanja Edvarda Dži Robinsona, Džona Vejna, Kirka Daglasa i mnogih drugih velikana tog vremena savršen su začin za ovu priču, ali reakcije savremenika i istorijski spisi govore da je prema nekima (pre svih Robinsonu) načinjena i ozbiljna nepravda. Bez obzira na to, "Trambo" je odličan film i sjajna posveta hrabrosti i principima. Pravi izbor za FEST.
POD LUPOM (Spotlight)
Mnoge stvari možemo i saznati i naučiti iz filma "Pod lupom"', inače dobitnika 2 Oskara - onog za najbolji film i najbolji scenario. Opet se radi o istinitoj priči, što stvari definitivno čini još težim i neverovatnijim. U početku su stvari šokantne, ali na već doživljen i negde očekivani način, ali kada nam razmere ovog horora postanu kristalno jasne, onda možemo samo da ostanemo bez komentara.
Amerikanci nemaju nikakav problem da glasno pričaju o svojim nedelima, bilo da se radi o Votergejtu, Lensu Armstrongu, Vijetnamu ili katoličkoj crkvi. Kod nas se stvari skoro nikada ne odvijaju na taj način (zato verovatno ovdašnji sveštenici/pedofili nikada i ne osete ruku pravde), ali to nije razlog da ne vidimo kako istraživačko, nezavisno, profesionalno novinarstvo (još jedna grupa u nas potrošenih i devalviranih izraza) može da razori i najčuvanije i najodvratnije tajne. U ovom slučaju radi se o ogromnom broju slučajeva sistematskog seksualnog iskorišćavanja dece od strane katoličkih sveštenika u Bostonu i okolini.
Tako da ja, u stvari, film "Pod lupom" ne vidim samo kao jedan od najboljih filmova 2015. godine, već i kao jednu ogromnu posvetu upravo ljudima koji bez obzira na pritiske i opasnosti, bez zadrške rade svoj posao. Naravno, nije samo tema filma ta koja ga uzdiže u nebeska prostranstva, tu su i svi ostali filmski elementi od (nagrađenog) scenarija i vešte režije (Tom Mekarti) do fenomenalnih Marka Rafala, Majkla Kitona i ostalih glumaca. Zanimljiva je i reakcija Vatikana koji ovog puta nije odapinjao otrovne strele na autore filma, već je u duhu politike novog Pape film nazvao poštenim i čak neodoljivim. Toliko o priči Boston Glouba koja je zaslužila i Pulicera i Oskara. Ne mogu a da ne dodam da je ovo obavezno štivo i za domaće novinare, ali i za filmske autore. Vreme je i da Pahomije sebe vidi na velikom platnu.
OPKLADA VEKA (The Big Short)
Okej, ovaj film nije prikazan na FEST-u, ali se otprilike do festivala održavao na repertoaru, pa otud i on u ovoj grupi filmova. Radi se o delu koje je kandidovano za čak 5 nagrada (uključujući i nominaciju za najbolji film) i koje je dobilo onaj drugi Oskar za scenario, adaptirani. Adam Mekej ga je režirao i napisao prema istoimenoj knjizi Majkla Luisa o finansijskoj krizi iz 2007. godine, krizi koja je potresla i unazadila ne samo zapadni svet, već praktično i celu planetu. Radi se, zašto i to ne reći, o još jednom zločinu koji je prema ovoj civilizaciji napravio neoliberalni, korporativni kapitalizam. Konkretno, bankarski sistem. I dok film obiluje velikim zvezdama današnje kinematografije - platnom defiluju Kristijan Bejl (nominacija za sporednu ulogu), Bred Pit, Stiv Karel, Rajan Gosling i drugi - moji problemi sa ovim filmom su bili druge prirode. Naime za film u kojem se kao dobro jutro ponavljaju termini kao što su hipotekarno tržište, tranša, hedž fondovi i menice, očigledno se mora drugačije i ozbiljnije pripremiti.
Ukratko - ja ovde ništa nisam kapirao i jednog trenutka sam uhvatio sebe kako, eto, kad već ne mogu da razumem o čemu se radi, blenem u prazno ili špijuniram kako se ostali posetioci snalaze sa ovim komplikovanim temama.
Znam, i autori filma su verovatno bili svesni da su prisustvo holivudskih superstarova i prijemčivost teme u ozbiljnoj disproporciji, pa su zato valjda i posegli za nekim tehnikama koje su tu da razjasne nedoumice (Antoan Borden i druge popularne ličnosti direktno u kameru pokušavaju da pojasne stvari), ali meni ni te insertirane duhovitosti nisu mnogo toga razjasnile, niti su me nasmejale. Dapače. No dobro, to sam verovatno ja koji ima probleme kada treba da se obrati i svom bankomatu, ali svejedno, čak ni sa tako ignorantskim odnosom prema tokovima kapitala i modernim finansijskim odnosima, gledanje ovog filma nije bačeno vreme, štaviše.
Kao što "Pod lupom" pomaže da ozbiljno preispitate svoj odnos prema organizovanoj religiji, ako to već odavno niste uradili, tako i ovaj film čini po pitanju banaka i vladajućeg ekonomskog ustrojstva. Što je dobro, rekao bih.
nastaviće se...
----------------
SVE KOLUMNE MIŠKA BILBIJE
