Šta ti znači "vrrrrriiiiiivrrriiiiiiii" ili "bbbrrrrrpppprrrrppprrrr", keve ti? Pa to je razlika izmedju zvuka motora Ferarija i Lotusa, naravno!
Sedeći jednom prilikom sa društvom i naglašeno pokušavajući da ne učestvujem u psihološko/filozofsko/sociološkoj... ali pre svega kafanskoj raspravi na temu samoubistva (kad, kako, zašto i pošto...), dama kojoj je izgleda bilo jako stalo do toga šta ja mislim o pomenutoj temi, a sama je zagovarala najljigaviju od svih teorija, onu da je ubiti se zbog ljubavi...
...bljak, bljak, bla, bla.. (inače smatram da je Šekspirova drama Romeo i Julija više krimi nego ljubavna priča), direktno me je upitala za mišljenje. Primetio sam, he, da je žamor malo utihnuo, ali nisam se dao zbuniti i rekao – „Da li bih se ubio? Jes' pa da ne saznam ko će biti sledeći šampion Formule 1“.
A nova sezona samo što nije počela, evo već u nedelju je prva trka. Neću o timovima, neću ni o vozačima... Dobro, ’oću malo, tamo pri kraju...
Aj’mo redom...
Kao neko ko je pored lepe (ma svakakve) literature, odrastao čitajući i stripove, bilo je normalno da posle jednog od prvih tekstova koji sam napisao o trkama F1, ima tome ufffff, mnogo... odgovaram kolegama na pitanje – „Šta ti znači u tekstu ono ’vrrrrriiiiiivrrriiiiiiii’ ili ’bbbrrrrrpppprrrrppprrrr’, keve ti“. Jednostavan odgovor bio je – „Pa to je razlika izmedju zvuka motora Ferarija i Lotusa, naravno“. Nije mi to bilo dosta već sam ih uveravao da je, na primer, u kvadratu stripa mnogo brži automobil kome u „oblačiću“ iznad piše „vhhhuuuuššššš“ nego „vrrruuummmm“. Je l' tako? Jeste, naravno.
Aj’mo ispočetka...
Dakle, šta je to što trke F1 čini dogadjajem par excellence, vozače mega zvezdama, a ovu ubitačno skupu zanimaciju jednom od najpopularnijih, najglamuroznijih i najgledanijih na svetu? Pa jednostavna činjenica da sve to na najbolji način ilustruje domete pojedinca, od fizičkih do intelektualnih, bilo da on sedi za volanom ili je deo tima.
Podjimo od fizičkih dometa. Jednom prilikom sam jurcao k’o sumanut širokim auto putem i - ko je bio zna - tamo negde pred Atinom, pre poslednje naplatne rampe, ima jedna dugačka leva krivina, traje k'o gladna godina i zaoštrava se pri kraju. E tad sam osetio šta znači G-sila (sila „horizontalne“ gravitacije, mislim da se tako zove, ne garantujem, ali kapirate šta se ’oće kasti) jer jednostavno nisam mogao da podignem nogu koja je bila na gasu i pomilujem kočnicu, noga kao da je bila od olova. Samo zbog dobrih guma i činjenice da nikog nije bilo sa desne strane, a uspeo sam malo i rukom da cimnem farmerke, vi danas čitate moje kolumne.
Da poentiram - vozač F1 se priprema, recimo, kao desetobojac pred Olimpijadu... njemu noga ne sme da bude „teška“ pri dvesta na sat. O mentalnom „zdravlju“, koncetraciji, da i ne govorim. Jedan ugledni engleski sportski fotoreporter je u memoarima proglasio Škotlandjanina Džima Klarka (Svetski šampion 1963 i 1965, poginuo na stazi Hokenhajm 1968), za najboljeg vozača F1. Glavni razlog? Pa na jednoj trci u Francuskoj, a tada se vozilo po drumovima bez bankina, Klark je svaki put kad bi punom brzinom prolazio kroz krivinu koju je on fotografisao, točkom dodirivao jedan te isti cvet. Samo dodirivao, jer do kraja trke ga nije pregazio! Pravi fanovi i danas s uživanjem komentarišu prolaz kroz krivinu svakog favorita, znalački, pomalo navijački i baš zato ponekad trku gledam s njima u nekoj senovitoj bašti ili kafeu sa klimom. Hladno pivo se podrazumeva.
S druge strane, činjenica da je u F1 „izmišljena“ gomila tehničkih rešenja koje danas koristimo u našim automobilima dovoljno govori sama za sebe. Neki od najlucidnijih inovatora radili su u toj branši na motorima, aerodinamici, mehanici, pneumaticima... E kad takve pojedince neki dobar šef okupi i uštimuje u efektan tim, onda eto recepta za uspeh. Jednostavno? Ma naravno! E da, nemojte ovo porediti sa sopstvenom ili našom (sveukupnom) situacijom. Niti ste vi Fandjo, niti je vaša firma... He, he, he...
Dakle... sezona (uživanje) samo što nije počela. I?
Šta čeka ljubitelje i one koji će to tek postati?
Pa, uzbudljiva će svakako biti. Neka od novih pravila „ujednačila“ su ekipe pa se sada više očekuje od vozača. Tipujem na... He, zinite da vam kažem, pa da posle pričate da sam omanuo!
A kad se u nedelju uvalim u moj rasušeni ratan, kad kresnem katodu i začujem „vriiiiiiiiiiiiiiiii“, pa mi se učini i da osećam miris upaljenih guma i sagorelog ulja... Eto meni uživanja koje je moja šefica, onomad u belom svetu, poštovala, ali mislim da nikad nije razumela šta ja to vidim u „tiny-mini cars going round and round all the time“? To me upitala nekoliko meseci pre nego što smo Oliška, Fele, Kiki i ja otišli u Silverston na trku, pokazaće se istorijsku, jer je tog dana Najdžel Mensel napustio F1.
...bljak, bljak, bla, bla.. (inače smatram da je Šekspirova drama Romeo i Julija više krimi nego ljubavna priča), direktno me je upitala za mišljenje. Primetio sam, he, da je žamor malo utihnuo, ali nisam se dao zbuniti i rekao – „Da li bih se ubio? Jes' pa da ne saznam ko će biti sledeći šampion Formule 1“.
A nova sezona samo što nije počela, evo već u nedelju je prva trka. Neću o timovima, neću ni o vozačima... Dobro, ’oću malo, tamo pri kraju...
Aj’mo redom...
Kao neko ko je pored lepe (ma svakakve) literature, odrastao čitajući i stripove, bilo je normalno da posle jednog od prvih tekstova koji sam napisao o trkama F1, ima tome ufffff, mnogo... odgovaram kolegama na pitanje – „Šta ti znači u tekstu ono ’vrrrrriiiiiivrrriiiiiiii’ ili ’bbbrrrrrpppprrrrppprrrr’, keve ti“. Jednostavan odgovor bio je – „Pa to je razlika izmedju zvuka motora Ferarija i Lotusa, naravno“. Nije mi to bilo dosta već sam ih uveravao da je, na primer, u kvadratu stripa mnogo brži automobil kome u „oblačiću“ iznad piše „vhhhuuuuššššš“ nego „vrrruuummmm“. Je l' tako? Jeste, naravno.
Aj’mo ispočetka...
Dakle, šta je to što trke F1 čini dogadjajem par excellence, vozače mega zvezdama, a ovu ubitačno skupu zanimaciju jednom od najpopularnijih, najglamuroznijih i najgledanijih na svetu? Pa jednostavna činjenica da sve to na najbolji način ilustruje domete pojedinca, od fizičkih do intelektualnih, bilo da on sedi za volanom ili je deo tima.
Podjimo od fizičkih dometa. Jednom prilikom sam jurcao k’o sumanut širokim auto putem i - ko je bio zna - tamo negde pred Atinom, pre poslednje naplatne rampe, ima jedna dugačka leva krivina, traje k'o gladna godina i zaoštrava se pri kraju. E tad sam osetio šta znači G-sila (sila „horizontalne“ gravitacije, mislim da se tako zove, ne garantujem, ali kapirate šta se ’oće kasti) jer jednostavno nisam mogao da podignem nogu koja je bila na gasu i pomilujem kočnicu, noga kao da je bila od olova. Samo zbog dobrih guma i činjenice da nikog nije bilo sa desne strane, a uspeo sam malo i rukom da cimnem farmerke, vi danas čitate moje kolumne.
Da poentiram - vozač F1 se priprema, recimo, kao desetobojac pred Olimpijadu... njemu noga ne sme da bude „teška“ pri dvesta na sat. O mentalnom „zdravlju“, koncetraciji, da i ne govorim. Jedan ugledni engleski sportski fotoreporter je u memoarima proglasio Škotlandjanina Džima Klarka (Svetski šampion 1963 i 1965, poginuo na stazi Hokenhajm 1968), za najboljeg vozača F1. Glavni razlog? Pa na jednoj trci u Francuskoj, a tada se vozilo po drumovima bez bankina, Klark je svaki put kad bi punom brzinom prolazio kroz krivinu koju je on fotografisao, točkom dodirivao jedan te isti cvet. Samo dodirivao, jer do kraja trke ga nije pregazio! Pravi fanovi i danas s uživanjem komentarišu prolaz kroz krivinu svakog favorita, znalački, pomalo navijački i baš zato ponekad trku gledam s njima u nekoj senovitoj bašti ili kafeu sa klimom. Hladno pivo se podrazumeva.
S druge strane, činjenica da je u F1 „izmišljena“ gomila tehničkih rešenja koje danas koristimo u našim automobilima dovoljno govori sama za sebe. Neki od najlucidnijih inovatora radili su u toj branši na motorima, aerodinamici, mehanici, pneumaticima... E kad takve pojedince neki dobar šef okupi i uštimuje u efektan tim, onda eto recepta za uspeh. Jednostavno? Ma naravno! E da, nemojte ovo porediti sa sopstvenom ili našom (sveukupnom) situacijom. Niti ste vi Fandjo, niti je vaša firma... He, he, he...
Dakle... sezona (uživanje) samo što nije počela. I?
Šta čeka ljubitelje i one koji će to tek postati?
Pa, uzbudljiva će svakako biti. Neka od novih pravila „ujednačila“ su ekipe pa se sada više očekuje od vozača. Tipujem na... He, zinite da vam kažem, pa da posle pričate da sam omanuo!
A kad se u nedelju uvalim u moj rasušeni ratan, kad kresnem katodu i začujem „vriiiiiiiiiiiiiiiii“, pa mi se učini i da osećam miris upaljenih guma i sagorelog ulja... Eto meni uživanja koje je moja šefica, onomad u belom svetu, poštovala, ali mislim da nikad nije razumela šta ja to vidim u „tiny-mini cars going round and round all the time“? To me upitala nekoliko meseci pre nego što smo Oliška, Fele, Kiki i ja otišli u Silverston na trku, pokazaće se istorijsku, jer je tog dana Najdžel Mensel napustio F1.