Proleće je tu, zimska garderoba i obuća se moraju zameniti, ali kako i od kojih para. Za mnoge najlepše godišnje doba bez novih stvari je nezamislivo.

Prate se modni trendovi, gleda šta nosi ova ili ona poznata faca kod nas i u svetu. Isto tako, u besparici se pokušava, na ovaj ili onaj način, nekako prilagoditi nečemu što je trenutno in. Često se zbog toga pribegava “kombinovanju ovog sa onim”. Više starog i - ponešto novo. Ima, doduše, ljudi sa formiranim sopstvenim stilom odevanja, ali većina je ta koja pomno, ili uzgred prati trendove. A to ne može da ne košta.

Uvek kada dodje proleće ono na svoj način podstiče i žene i muškarce da učine nešto da izgledaju dobro. U najmanju ruku bolje nego prošle godine u isto vreme.Ono zapravo traži da se ljudi predstave okolini svežijim nego što su bili prošlih zimskih meseci, zategnutijim, zdravijim, lepšim. Da bi se nešto od toga postiglo treba vremena. A još i košta.

Dobro izgledati, biti skockan, biti u trendu. Nije to, naravno, nastalo juče. Neko će reći: pa ljudi se kostimiraju i na taj način komuniciraju sa okolinom oduvek. Da, ali znači li to onda da se iz nekog razloga drugima predstavljamo onako kako bismo mi voleli da nas ti drugi vide i, naravno, na taj način i vrednuju? Je li svet oko nas u dobroj meri i kostimirano pozorište na otvorenom?

Neko će tim povodom reći: šta su kraljevi ili kraljice bez krune, filmske dive bez preskupih toaleta ili, pak, generali bez šljaštećih uniformi. U iznošenim pižamama smo valjda svi isti!

Odgovor na pitanje - da li je učešće u kostimiranom uličnom teatru naš izbor, ili smo na njega na ovaj ili onaj način možda i primorani - bio bi svakako od koristi. U medjuvremenu, postoje snažni mediji, modni trendovi i okolina - sve to utiče na ljude. A ljudski je žudeti za sopstvenim, pa i u vizuelnom smislu, najboljim izdanjem.

Upoznao sam mnogo ljudi iz, da tako kažem, političkog, poslovnog, umetničkog i sportskog vrha. I ovdašnjeg i svetskog. Ono po čemu se razlikuju najveći od velikih je unutrašnja snaga kojom takve ličnosti zrače. I jednostavnost. I, što je možda za ovu priliku bitno, razumeo sam da im i nije stalo do toga kakav će vizuelni utisak ostaviti na okolinu. Uglavnom su nosili, što bi mi rekli, običnu neupadljivu garderobu bez raznih rolexa, ogrlica, narukvica itd.

Da li su oni svojom izuzetnom intelektualnom, umetničkom ili nekom drugom vrednošću prevazišli potrebe koje većina drugih ljudi ima, ne znam. Mogu samo da pretpostavljam. A da su bogati, pa i prebogati jesu - i u materijalnom i u svakom drugom smislu.