Stigao dečko s mora, i u kafeu sa društvom iz kraja ispija jutarnju - podnevnu kafu. Prepričavaju se dogodovštine svih vrsta s naglaskom na lude žurke i naravno zgodne devojke. Tu za susednim stolom ja sam već skoro isčitao svu dnevnu štampu, i samo što nisam počeo da ponovo razbijam glavu kako da utrošim još jedan dosadni beogradski dan godišnjeg odmora, kad dečko poče da priča nešto zbog čega se dvojica već unapred kidaju od smeha.
Letovali su zajedno pa ih on moli da stišaju doživljaj da i drugi čuju, kako reče, najveću ispalu koja mu se do sada dogodila.
Dakle, svako veče pili su pivo, odvajali žvaku sa lepuškastim devojčicama, prolazili kod njih ili bi popili pedalu - svejedno, tek dobro su se zabavljali. Te noći nakon što se već dosta popilo dečko o kojem je reč odvoji devojku – glava boli. Dvojica drugara mu pogledima čestitaju na uspehu, žurka se nastavlja.
Posle nekog vremena lokal se zatvara, ortaci odlaze na spavanje, a on ostaje s andjelom josš neko vreme. Ništa se posebno posle toga nije dogodilo, a njih dvoje su se dogovorili da se sutra nadju na plaži.
Ujutro ga ortaci tapšu po ramenima i pitaju kako je bilo noćas, a on odgovara - ništa. Ne mogu da veruju.
Odlaze zatim do kafića, pa na plažu, pa opet do drugog kafića, kad u neko doba zove jedan od lokalnih poznanika momka o kojem pričam i kaže da ga je tražila neka devojka. Doći će ponovo za pola sata, a ti budi kod tuševa da se lakše nadjete - prenese on poruku.
Ode momak tamo i pre isteka rečenih pola sata, a dvojica ortaka ga prate sa pristojne udaljenosti. Kad je došla nije je prepoznao ni on, a ni ona dvojica voajera. Prišla mu je, on se iznenadio ali je iz sve snage nastojao da to prikrije. Da se to meni nije dogodilo ne bih verovao, kaže momak. Ali stvarno. Ni senka one ribe s kojom sam bio sinoć. Vizuelno naravno - bez šminke, frizure, krpica, samo u kupaćem kostimu. Priča to on, a druga dvojica se kidaju od smeha. I ostali se kikoću.
Koji je to blam bio, nastavlja on pričl, gledam kako da se vadim da ne prepozna moje razočaranje. Ne znam kako je ona mene videla u tim trenucima, ali verovatno sam ličio na totalnog idiota.
Otisli smo do kafića u blizini, sklonili smo se zapravo što dalje od onih koji mene poznaju. Pričali smo tu neko vreme, onako nepovezano. Predložio sam da se vidimo sutra jer kao večeras baš ne mogu, ona je rekla da nažalost ujutro putuje kući, rekao sam da mi je žao, ona je rekla isto, razmenili smo brojeve telefona i drugo. Na rastanku smo se rukovali.
Uh, kakav blam - završava priču momak a smeh za stolom ne prestaje.
Ma, uveče je izgledala fenomenalno. Jel da. Koji sam ja kreten bio, dal sam toliko popio? U zemlju sam hteo da propadnem kad mi je prišla na plaži. Majke mi.
Odslušao sam sve i ja i polako se spremam da krenem. Zovem kelnera da donese račun. Čekam, kad momak vidim ima još nešto da doda. Kaže, pričali su mi stariji ortaci mnogo toga i na tu temu, samo sam ja zaboravio. Osnovna lekcija na moru za izbegavanje ovakvih šokova je kratka i jasna i glasi - odvajaj ribe danju na plaži, a ne uveče. I ne napijaj se kretenu! Na kraju se i on nasmejao, a ostali su se zadovoljno cerekali.
Platio sam kafu i kiselu, pokupio novine, i krenuo bez ideje kako da nastavim vrući i dosadni dan godišnjeg odmora u Beogradu. Nije mi sve ovo što sam čuo bilo smešno, iz mnogo razloga. Smatram nepotrebnim da ih baš nabrajam. To je možda i samo jedna od tipično muških trač priča. Raspoloženje medjutim dodatno kvari činjenica da se to ponovo i stalno dogadja, i to iz generaciju u generaciju.
Dakle, svako veče pili su pivo, odvajali žvaku sa lepuškastim devojčicama, prolazili kod njih ili bi popili pedalu - svejedno, tek dobro su se zabavljali. Te noći nakon što se već dosta popilo dečko o kojem je reč odvoji devojku – glava boli. Dvojica drugara mu pogledima čestitaju na uspehu, žurka se nastavlja.
Posle nekog vremena lokal se zatvara, ortaci odlaze na spavanje, a on ostaje s andjelom josš neko vreme. Ništa se posebno posle toga nije dogodilo, a njih dvoje su se dogovorili da se sutra nadju na plaži.
Ujutro ga ortaci tapšu po ramenima i pitaju kako je bilo noćas, a on odgovara - ništa. Ne mogu da veruju.
Odlaze zatim do kafića, pa na plažu, pa opet do drugog kafića, kad u neko doba zove jedan od lokalnih poznanika momka o kojem pričam i kaže da ga je tražila neka devojka. Doći će ponovo za pola sata, a ti budi kod tuševa da se lakše nadjete - prenese on poruku.
Ode momak tamo i pre isteka rečenih pola sata, a dvojica ortaka ga prate sa pristojne udaljenosti. Kad je došla nije je prepoznao ni on, a ni ona dvojica voajera. Prišla mu je, on se iznenadio ali je iz sve snage nastojao da to prikrije. Da se to meni nije dogodilo ne bih verovao, kaže momak. Ali stvarno. Ni senka one ribe s kojom sam bio sinoć. Vizuelno naravno - bez šminke, frizure, krpica, samo u kupaćem kostimu. Priča to on, a druga dvojica se kidaju od smeha. I ostali se kikoću.
Koji je to blam bio, nastavlja on pričl, gledam kako da se vadim da ne prepozna moje razočaranje. Ne znam kako je ona mene videla u tim trenucima, ali verovatno sam ličio na totalnog idiota.
Otisli smo do kafića u blizini, sklonili smo se zapravo što dalje od onih koji mene poznaju. Pričali smo tu neko vreme, onako nepovezano. Predložio sam da se vidimo sutra jer kao večeras baš ne mogu, ona je rekla da nažalost ujutro putuje kući, rekao sam da mi je žao, ona je rekla isto, razmenili smo brojeve telefona i drugo. Na rastanku smo se rukovali.
Uh, kakav blam - završava priču momak a smeh za stolom ne prestaje.
Ma, uveče je izgledala fenomenalno. Jel da. Koji sam ja kreten bio, dal sam toliko popio? U zemlju sam hteo da propadnem kad mi je prišla na plaži. Majke mi.
Odslušao sam sve i ja i polako se spremam da krenem. Zovem kelnera da donese račun. Čekam, kad momak vidim ima još nešto da doda. Kaže, pričali su mi stariji ortaci mnogo toga i na tu temu, samo sam ja zaboravio. Osnovna lekcija na moru za izbegavanje ovakvih šokova je kratka i jasna i glasi - odvajaj ribe danju na plaži, a ne uveče. I ne napijaj se kretenu! Na kraju se i on nasmejao, a ostali su se zadovoljno cerekali.
Platio sam kafu i kiselu, pokupio novine, i krenuo bez ideje kako da nastavim vrući i dosadni dan godišnjeg odmora u Beogradu. Nije mi sve ovo što sam čuo bilo smešno, iz mnogo razloga. Smatram nepotrebnim da ih baš nabrajam. To je možda i samo jedna od tipično muških trač priča. Raspoloženje medjutim dodatno kvari činjenica da se to ponovo i stalno dogadja, i to iz generaciju u generaciju.