Vidim da su inspekcijske službe bile ažurne i neumoljive, ovoliko potočića i tuševa na ulicama nikada nije bilo...

Vidim da je moje senitimentalno šetanje Stradunom izazvalo reakcije dostojne teme o kojoj nisam ni pisao, tj. srpsko–hrvatskih odnosa. Inspirativno za nastavak, ali oni su nam isporučili onog revolveraša, a polako vraćaju i turiste naše sa plaža im njihovih, ne svadjamo se trenutno ni oko čega, pa da ostavimo i “nas” i “njih” za neku drugu priliku. Stoga ću danas malo o beogradskim ulicama… Nije baš ključna tema po život i opstanak nacije, ali nije ni da je nebitna! Posebno ako se shvati kao metafora.

PLOP… PLOP… PLOP… Naravno, svi ste iz ove veoma uspele onomatopeje odmah prepoznali zvuk kapljica vode koje širom našeg belog grada, Beograda, plopću tako po trotoarima, zar ne? Od kuda te kapljice plopću? Sa nebesa nisu, ono što nas je proletos i u junu zalivalo odozgo se pre čulo kao FLJUSSSS… a ne plop, plop, plop…

Ovo “plop” se pojavilo kako je onaj gore zavrnuo slavine i uključio grejače, to jest sunce li nam naše. A plopće li plopće iz klima uredjaja uzduž i popreko lepog, letnjeg Beograda. Plopće i iz dobrog dela beogradskih automobila, ali to je nekako, lična stvar izmedju automobila i našeg divnog, kvalitetnog asfalta, ne dotiče se nas pešaka.

Ali nas se itekako dotiče svo ovo drugo plopkanje sa fasada diljem grada. Bejaše nekada vreme kada su zime bile hladne, leta vruća (kao što je lepo opisao moj kolega Slobodan Stupar) i to je bilo to. Odavno već, ne prihvatamo da su leta vruća i tim povodom preduzimamo i druge radnj, a ne samo hlađenje lubenica i spuštanje roletni. Recimo, kupujemo i ugrađujemo klima uređaje koji bez ikakve sumnje čine stan ili kancelariju mnogo prijatnijima leti. No, nema savršene tehnologije, te i ta “klima”, kada hladi, proizvodi i više litara vode dnevno (čak i dvadesetak na dan!) koja, je l’ te, mora negde da otekne.

A gde će, jadna, nego pravo na trotoar s obzirom da je to najjednostavnije, ne zahteva nikakav dodatni trošak, rad niti lično angažovanje vlasnika. Te smo, uz klima uređaje koji su načičkani po fasadama bez ikakvog reda i obzira na arhitekturu ili, ne daj bože estetiku, dobili i redovne potočiće na svakom trotoaru, u svakoj ulici.

Potočića ima raznih, uglavnom zavise od visine na kojoj je postavljena “klima”… One niske, iz prizemlja ili visokog partera i nisu tako strašne. Voda curka iz creva, pada na vreo asfalt i stvara malu baricu koja se širi nizbrdo i traži najbliži šaht da utekne od vrućine. Oni klima uređaji koji su na prvom i višim spratovima, e oni već, zavisno od visine, vetra (ili nedostatka istog) stvaraju različite vrste tuševa. Može da plopće ili šprica po glavi ako ima vetra, a ako nema, onda da odskače od trotoara i lepo prska po cipelama, nogama. Da se razumemo, i to je oblik rashlađivanja po letnjoj vrućini, ne poričem to! A i voda iz klima uredjaja je pročišćena, ali ja sam staromodan tip, ipak vše volim tuš u svom kupatilu a ne na svakih deset metara u baš svakoj ulici. Uoči prošlog (2009.) leta, taman sam se obradovao što su uvedeni “strogi propisi” i što će se naplaćivati “oštre kazne” za one vlasnike klima uređaja koji ne obezbede odliv vode ja l’ u oluk, ja l’ u neku plastičnu flašu, ja l’… ma bilo gde, samo ne po našim glavama i nogama!

Vidim da su inspekcijske službe bile ažurne i neumoljive, ovoliko potočića i tuševa na ulicama nikada nije bilo! A i Goranu Bregoviću su napisali prijavu jer je kuću proširivao mimo građevinske dozvole, pa mu bilo malo, nego je i pocepao trake i nastavio gradnju čak i kada su mu službe zapečatile gradilište. Vidim da su ga rebnuli sa 2,5 miliona dinara, što je za oko pola miliončeta manje nego što on naplaćuje po jednom koncertu. Vidim i da je tim povodom odloženo krivično gonjenje naše muzičko-biznismenske zvezde. Takođe mi je laknulo i kada sam pročitao izjavu portparola Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, Tome Zorića: “Uz sve poštovanje Bregovićevog rada i kulturne afirmacije Srbije, ovo je dokaz da su svi jednaki pred zakonom i da svako mora da odgovara ako prekrši zakon”.

Do tog trenutka nisam imao dokaz da smo svi jednaki pred zakonom, a sada imam, te mi je bitno lakše. Još da pribavim odnekle kuću i krenem da je proširujem mimo dozvole, garant će i mene opajdariti po džepu, mada sumnjam da će neko da pominje kulturnu afirmaciju Srbije. Nit sam svirao u Guči, niti (na opšte zadovoljstvo svih oko mene) sviram na žurkama, a ne prepisujem ni narodne pesme niti ih prodajem mrskim zapadnjacima kao svoje, ergo, nemam nikakvih kvalifikacija po pitanju kulturne afirmacije svoje rodine.

Curik, što bi rekle Švabe, na klima uređaje! Može li, bre, neko (sem jeseni) da stane na put ne samo potocima, već i onim savesnim vlasnicima koji su na fasade okačili plastične flaše od litar i po i dodatno okitili grad? Bar to nije teško. Lepo se vidi sa koje “klime” stiže koji izvor, zvrrrrnnnc na vrata: “Dbar dan, mi smo iz…” Dve tri kazne po domaćinstvu pa će se odjednom isplatiti sprovođenje creva do oluka. Ako ima nešto na šta naš čovek reaguje (sem batine) to je onda atak na novčanik.

Eto, novi Zakon o saobraćaju je bitno jače udario po džepu i bitno smanjio broj saobraćajki. Hajde da učinimo nešto da nam grad bude lepši!