(čitati uz lagano pevuckanje čuvene svenarodne pesme zbog čijeg se glasnog pevanja nekada išlo na višednedeljnu obuku tehnike sviranja klavira sa ukrštenim rukama)
Crna Hilari (Hilari Rodam Klinton, nekadašnja prva dama SAD a sada šefica diplomatije maločas pomenutih SAD) šta nam uradi?! Ne, ne mislim na ono sa bombama od pre 11 godina. Ne mislim ni na sve ono posle, a glede Kosova. Ne, ne mislim ni na Dejton, ni na Slobu kao “garanta mira na Balkanu”, ni na 8 godina sankcija. Sve je to ništa u odnosu na ono što si nam učinila u utornik u Beogradu, posred palate “Srbija” a u nazočnosti Predsednika nam našeg, brojnih diplomata, državnih činovnika i bataljona novinara. A oni se, naivni i nesvesni opasnosti, svi obradovali i veselo nasmešili.
Jaoooooj, kuku li nam, lele li nam... Pa, zar te, Hilari draga, nismo lepo dočekali sve sa crven tepih, k’o da si u Narodnu skupštinu krenula na otvaranje! Možda nisu ponudili soli i ‘leba? Domaće slatko i vodu? Ne verujem, pa dobri smo mi domaćini, ne bismo takav kiks napravili. Pa zašto onda tako? Zar smo zaista TO zaslužili?
Imam Vašu pažnju dragi citaoče? Imam, dobro. Da razradimo.
Šta je to tako strašno rekla draga nam gošća iz Ameriku? Ne, ne mislim na to što je rekla da se Vašington i Beograd razmimoilaze u stavovima u vezi sa statuom Kosova, to je i naš Predsednik uostalom rekao, a ne bi bilo ništa čudno da se u nečemu makar raziđemo u gledištima. Nisu problematične ni brojne pohvale koje je Hilari izrekla, sve su nam legle kao melem na brojne rane. Ali, u jednom trenutku zalete se Hilari pa reče da je Srbiji ne samo mesto u Evropskoj uniji, nego da je sigurna da će Srbija biti i lider u toj EU. Ne, nije greška prevodioca, čuo sam original na engleskom, jeste, rekla je baš to.
Jednom sam se već u ovoj kolumni osvrnuo na pitanje “liderstva” Srbije, ali to se odnosilo na ono domaće isticanje teze da smo lider u regionu iako nema za šta ni kuče da nas pošteno ujede. I sad, ni pet ni šest, nego od lidera u regionu, postadosmo i lider u Evropskoj uniji. Pošto volim da protivurečim, posebno sam sebi, ja ću - umesto pet teza o Fojerbahu - ovom prilikom razraditi pet teza o tome zašto je Hilari u pravu kada je rekla što je rekla, a potom ću u samo dve teze objasniti i zašto nas je u crno zavila svojom izjavom.
1)U istoriji Evropske unije nije zabeleženo da je neka zemlja najpre postala njen lider a da je tek potom u nekom futuru drugom ili trećem postala njena članica. Nama je to pošlo za rukom, jer ako je Hilari rekla, onda nema cile-mile! Ima da bidnemo pa makar Nemci i Francuzi pukli od muke! Uostalom, ako je onomad predsednik Obama mogao da dobije Nobelovu nagradu za mir u ime “zasluga koje će tek zaslužiti”, a što pa mi ne bi bili EU lider i pre članstva, a?
2)Ko to kaže, ko to laže da se Srbija promenila nije? Jeste, promenila se. Drast’čno! Evo, da mi je na zimu ‘96/97. ili, recimo, u jesen 2000. neko rekao da ću da navijam za pandure u uličnoj zabavi zvanoj “demonstranti protiv snaga reda”, umro bih od smeha. Pa još da mi je te jeseni rekao da ću navijati za policiju kojom ministruje Ivica Dačić, voskrsnuo bih samo da bih mogao još jednom da crknem od smeha. A bogami, u nedelju sam navijao za pandure. I da sam negde sreo gore pomenutog ministra, skinuo bih šešir i rekao - alal vera! A onom “jutjubovskom” policajcu bih i ruku poljubio i pitao za otkup autorskih prava na svaku reč koju je izrekao.
3)Darvin jeste pre nas postavio temelje teoriji evolucije. Ali džaba mu svi njegovi Galapagosi, svi znamo da mu je nedostajala jedna karika u lancu razvoja od majmuna ka čoveku. E... tu sada dolazimo mi! Nigde u Jevropi niko nije tako slikovito prikazao tu nedostajuću kariku kao onaj naš “navijač” sa tetovažama i kukuljicom kada je sa sve četiri noge krenuo da lupa o plastičnu ogradu u Đenovi.
Ne znam za Vas, poštovani čitaoče, ali ja ni u jednom zoološkom vrtu, čak ni u onom jagodinskom, ne videh takav primer karike koja je Darvinu nedostajala. Čitava Evropa tog Darvina slavi, al’ samo mi smo našli kariku. Ali ne samo jednu! Na snimcima iz Đenove se vidi i jedan bez kukuljice ali sa kapuljačom kako pravo u kameru pokazuje srednji prst u uzdignutom položaju u odnosu na šaku. Ta poza traje i traje. Očigledno, dotični je upravo otkrio da ima ne samo prednje noge, nego i da na toj prednjoj nozi ima i jedan prst koji se može držati u uspravnom položaju. Jaoooooj, kuku li nam, lele li nam... Pa, zar te, Hilari draga, nismo lepo dočekali sve sa crven tepih, k’o da si u Narodnu skupštinu krenula na otvaranje! Možda nisu ponudili soli i ‘leba? Domaće slatko i vodu? Ne verujem, pa dobri smo mi domaćini, ne bismo takav kiks napravili. Pa zašto onda tako? Zar smo zaista TO zaslužili?
Imam Vašu pažnju dragi citaoče? Imam, dobro. Da razradimo.
Šta je to tako strašno rekla draga nam gošća iz Ameriku? Ne, ne mislim na to što je rekla da se Vašington i Beograd razmimoilaze u stavovima u vezi sa statuom Kosova, to je i naš Predsednik uostalom rekao, a ne bi bilo ništa čudno da se u nečemu makar raziđemo u gledištima. Nisu problematične ni brojne pohvale koje je Hilari izrekla, sve su nam legle kao melem na brojne rane. Ali, u jednom trenutku zalete se Hilari pa reče da je Srbiji ne samo mesto u Evropskoj uniji, nego da je sigurna da će Srbija biti i lider u toj EU. Ne, nije greška prevodioca, čuo sam original na engleskom, jeste, rekla je baš to.
Jednom sam se već u ovoj kolumni osvrnuo na pitanje “liderstva” Srbije, ali to se odnosilo na ono domaće isticanje teze da smo lider u regionu iako nema za šta ni kuče da nas pošteno ujede. I sad, ni pet ni šest, nego od lidera u regionu, postadosmo i lider u Evropskoj uniji. Pošto volim da protivurečim, posebno sam sebi, ja ću - umesto pet teza o Fojerbahu - ovom prilikom razraditi pet teza o tome zašto je Hilari u pravu kada je rekla što je rekla, a potom ću u samo dve teze objasniti i zašto nas je u crno zavila svojom izjavom.
1)U istoriji Evropske unije nije zabeleženo da je neka zemlja najpre postala njen lider a da je tek potom u nekom futuru drugom ili trećem postala njena članica. Nama je to pošlo za rukom, jer ako je Hilari rekla, onda nema cile-mile! Ima da bidnemo pa makar Nemci i Francuzi pukli od muke! Uostalom, ako je onomad predsednik Obama mogao da dobije Nobelovu nagradu za mir u ime “zasluga koje će tek zaslužiti”, a što pa mi ne bi bili EU lider i pre članstva, a?
2)Ko to kaže, ko to laže da se Srbija promenila nije? Jeste, promenila se. Drast’čno! Evo, da mi je na zimu ‘96/97. ili, recimo, u jesen 2000. neko rekao da ću da navijam za pandure u uličnoj zabavi zvanoj “demonstranti protiv snaga reda”, umro bih od smeha. Pa još da mi je te jeseni rekao da ću navijati za policiju kojom ministruje Ivica Dačić, voskrsnuo bih samo da bih mogao još jednom da crknem od smeha. A bogami, u nedelju sam navijao za pandure. I da sam negde sreo gore pomenutog ministra, skinuo bih šešir i rekao - alal vera! A onom “jutjubovskom” policajcu bih i ruku poljubio i pitao za otkup autorskih prava na svaku reč koju je izrekao.
3)Darvin jeste pre nas postavio temelje teoriji evolucije. Ali džaba mu svi njegovi Galapagosi, svi znamo da mu je nedostajala jedna karika u lancu razvoja od majmuna ka čoveku. E... tu sada dolazimo mi! Nigde u Jevropi niko nije tako slikovito prikazao tu nedostajuću kariku kao onaj naš “navijač” sa tetovažama i kukuljicom kada je sa sve četiri noge krenuo da lupa o plastičnu ogradu u Đenovi.
Takva novost ga je, izgleda, toliko zadivila, te on taj prst gleda li, gleda. A pošto je opšte poznato da smo mi jedan velikodušan narod, on to svoje otkriće – posredstvom kamere u koju gleda – očigledno želi da podeli sa ostatkom kugle zemaljske.
To je, dragi moji, primer prave velikodušnosti! Niti je tražio autorska prava, niti je svoje otkriće patentirao, sa čitavim ga svetom, na naš ponos i diku, on besplatno deli! Dakle, definitivno smo lideri i u velikodušnosti i to na nivou Ujedinjenih nacija, a ne samo EU.
4) I drugde u Evropi postoje ulice u kojima je zabranjen saobraćaj svim vozilima sem onima za snabdevanje i onima čiji vlasnici u njoj žive. Ali nigde u toj Jevropi nema da ta ulica izgleda kao, recimo, u Beogradu Mišarska!
Dakle, lideri smo u inventivnom i inovativnom tumačenju saobraćajnih znakova!
5) I drugde u Evropi imaju kladionice. Ali samo mi imamo ovakve:
“TOTESERBIA”, baš lep naziv! Da iznad onog “o” stoje dve tackice (takozvano umlaut o), onda bi na nemačkom ta reč značila imperativno: “Ubij Srbiju”. Tih tačkica nema, ali ko god je makar u školi malo omirisao nemački, i bez tih tačkica lako stvori asocijaciju sa pridevom “tot” ili “mrtav”. Da se razumemo, nije ta asocijacija van svake pameti, onaj ko često zalazi u kockarnice polako gubi obeležja živog čoveka, ali ipak...
Ili recimo,
Još kada sam prvi put ugledao ovaj natpis, zapitao sam se da li to gazda nije znao da se Volfgang Amadeus prezivao sa samo jednim “Z” ili je bio jako pametan pa nije hteo da rizikuje da ga neko optuži za kradju imena tog nekog austrijskog muzikanta. U obe varijente, gazda je ziher lider u EU.
E, to je bio dokazni materijal da je Hilari bila u pravu! Sada dve teze o tome zašto nas je ovom radosnom liderskom činjenicom zapravo unesrećila:
1) Ako su nas i do sada ove stare članice EU mrzele samo zato što smo Srbi i što smo zakerali oko nekih sitnica tipa hapšenja haških optuženika, poštovanja zakona, reformi i drugih gluposti, kako li će nas tek sada kao lidera mrzeti! O susednim državama i njihovoj zavisti i da ne pričam.
2) Napisah jednom ovde da: “Biće da u vladi Srbije, duboko u nekom podrumu, ima neka kancelarija za liderstvo. A u njoj mnogo, mnogo vrednih službenika, savetnika, stručnih saradnika i viših stručnih saradnika. Sve Mr do Dr-a. Po koji šofer i kafe kuvarica. I jedna sekretarica koja ne koristi službeni automobil. Po čitav dan, svi oni vredno rade. Čitaju novine, slušaju radio, gledaju televiziju i internet. A uveče se skupe i prave spisak ministara, državnih sekretara, zamenika ministara i pomoćnika im… prave crnu listu. Bauuuu… crnu listu onih koji danas NISU rekli da je Srbija lider u regionu. Oni sa spiska sutradan kleče na kukuruzu i ponavljaju u horu: “Srbija je lider u regionu, Srbija je lider u regionu, Srbija je… “ Naravno, nemam nikakvih dokaza da je sve ovo gore napisano istina, ali imate li Vi, čitaoče, dokaza da nije? E, nesreća je što će sada morati da se oformi još jedna, još veća kancelarija sa još više državnih činovnika (valja to sve iz državnog budžeta i platiti!) koji će beležiti i praviti spiskove i onih ministara koji nisu svakoga dana bar jednom upotrebili rečenicu koju, čast joj večna na tome i hvala, prva izgovori Hilari a da zauzvrat nije tražila ni da bude počasni građanin, niti orden, niti (n)išta!
E, da... a i gde ćemo naći toliki kukuruz za klečanje!