Ovo proleće došlo je baš kako kalendar nalaže, ni pre ni posle hiljadama godina ustaljenog termina. To što je, koliko juče, bilo ledenih dana, pa i pravih vejavica bio je samo oštar oproštaj zime na ovim meridijanima. Do decembra, kad joj je ponovo vreme.
Sada sledi ubrzano budjenje ne samo prirode, već i svega što oduvek svet oko nas čini lepšim. Nakon beline, odnosno sivila proteklog godišnjeg doba kreće eksplozija prolećnih boja, mirisa i živosti svega što nas okružuje. Moć proleća je prosto fascinantna. Niko i ništa mu se ne može odupreti, jer donosi novu energiju za novi početak.
I ljudska vrsta reaguje na ovu promenu. Doduše, kako ko, ali bolje raspoloženje se, ipak, najviše primećuje. Kod mladjeg sveta posebno. Za razliku od muške, ženska populacija tu reaguje gotovo momentalno, angažovano i sa mnogo više energije. One menjaju sve što se, eventualno, može promeniti. Doterivanja u svakom smislu i u više faza dodju im nekako pod obavezno. Saloni lepote, kažu, uvek su u ovo vreme prebukirani i to će, kao i svakog proleća, potrajati. Fitnes centri ili oni kućni, priručni uveliko se rabe. Prekopava se po plakarima ili se, ako se ima nešto para, nabavljaju nove krpice. Smišljaju se nove frizure, priprema drugačija šminka, gradi se, koliko god je moguće, potpuno nov izgled.
Gledajući sa strane, ne mogu se oteti utisku da one ulažu i mnogo truda i vremena u sve to. Ne samo zbog muškaraca, kako bi neki pomislili ili želeli da je tako, već, pre svega, zbog sebe. One to čine, jer im mnogo znači – u svakom smislu. Koliko ih muškarci razumeju, drugo je pitanje. Ako bismo ga sada otvorili brzo bismo došli do zaključka da je to, zapravo, potpuno nova tema koja bi, naravno, zahtevala ozbiljniju analizu.
Kako ovom prilikom u priči o proleću nije muški rod predmet mog (a može i našeg) interesovanja, zadržaću se na onom o čemu sam počeo. Reč je, dakle, o ženama, a one su, to je očigledno, daleko više pod udarom najlepšeg godišnjeg doba nego jači pol. Ne znam ko je izmislio taj izraz, ali muškarci su jači jedino po fizičkoj snazi i, još ponečemu. U svemu ostalom, pridev jačeg ili čvršćeg, po mom mišljenju, ide isključivo uz žene. Da ne navodim sada da su u stanju da radjaju, da menjaju sopstvenu krv, da, uostalom, duže žive. Ima tu još što-šta što bi se dalo nabrajati, ali nije za ovu priliku toliko bitno koliko neke banalne stvari po kojima se jasno uočavaju razlike.
Da li je neki muškarac, na primer, pokušao da obuje ženske cipele sa visokim potpeticama? Jeste, i to više njih i svi tvrde da je u tako nečemu nemoguće hodati. A tek provesti ceo dan tako obuven i, pritom, zračiti zadovoljstvom – to već nije normalno! Ne samo da u takvim cipelama bole uklješteni prsti i mišići listova na nogama, nego je stajanje ili koračanje čak ravno podvigu – priznaju mnogi muškarci. Pa kako onda žene to mogu? Mogu prosto zato što visoke potpetice izdužuju figuru, noge čine lepšim, a ženu zadovoljnijom i, naravno, privlačnijom.
E, za to su uvek spremne da plate cenu. Dakle, ne da imaju petlju da otrpe nesnosne bolove nego im na licu vidiš čak i osmeh, pa u nekim slučajevima i oholost. One, jednostavno, iskonski čeznu za lepotom i to je ta snaga koju ne može zaustaviti nikakav banalni razlog kakav su ovi ili oni, pomenuti i nepomenuti bolovi.
Ili, razne vrste estetskih intervencija na telu, epilacije, depilacije i ostale trice i kučine. To je za njih ništa, ako se postiže željeni cilj!
Je li neko od muškaraca pokušao samo da se napuderiše. Ja jesam nekoliko puta prilikom učešca u nekim tv- emisijama i mogu da kažem da sam jedva čekao da se što pre dobro umijem. Imao sam osećaj da mi koža lica ne diše i da će da bukne neka alergija ili ekcem. Moglo bi se navesti još sijaset primera, ali mislim da je i ovo dovoljno da se postavi pitanje – ko je ovde u stvari jači pol. Jer volja, ona iskonska, čini čuda. Žene, ako imaju cilj i jaku volju, mogu gotovo sve.
Sigurno će proleće, i ovoga puta, pokazati da čežnja za lepotom od svih naših lepotica pravi neodoljive dive. Nama muškarcima biće time još lepše, a život će ići dalje i lakše ćemo podnositi sve ono teško što on sa sobom nosi. Kako bi bilo teško živeti bez sve te prirodne (klimatske) i ljudske lepote .
I ljudska vrsta reaguje na ovu promenu. Doduše, kako ko, ali bolje raspoloženje se, ipak, najviše primećuje. Kod mladjeg sveta posebno. Za razliku od muške, ženska populacija tu reaguje gotovo momentalno, angažovano i sa mnogo više energije. One menjaju sve što se, eventualno, može promeniti. Doterivanja u svakom smislu i u više faza dodju im nekako pod obavezno. Saloni lepote, kažu, uvek su u ovo vreme prebukirani i to će, kao i svakog proleća, potrajati. Fitnes centri ili oni kućni, priručni uveliko se rabe. Prekopava se po plakarima ili se, ako se ima nešto para, nabavljaju nove krpice. Smišljaju se nove frizure, priprema drugačija šminka, gradi se, koliko god je moguće, potpuno nov izgled.
Gledajući sa strane, ne mogu se oteti utisku da one ulažu i mnogo truda i vremena u sve to. Ne samo zbog muškaraca, kako bi neki pomislili ili želeli da je tako, već, pre svega, zbog sebe. One to čine, jer im mnogo znači – u svakom smislu. Koliko ih muškarci razumeju, drugo je pitanje. Ako bismo ga sada otvorili brzo bismo došli do zaključka da je to, zapravo, potpuno nova tema koja bi, naravno, zahtevala ozbiljniju analizu.
Kako ovom prilikom u priči o proleću nije muški rod predmet mog (a može i našeg) interesovanja, zadržaću se na onom o čemu sam počeo. Reč je, dakle, o ženama, a one su, to je očigledno, daleko više pod udarom najlepšeg godišnjeg doba nego jači pol. Ne znam ko je izmislio taj izraz, ali muškarci su jači jedino po fizičkoj snazi i, još ponečemu. U svemu ostalom, pridev jačeg ili čvršćeg, po mom mišljenju, ide isključivo uz žene. Da ne navodim sada da su u stanju da radjaju, da menjaju sopstvenu krv, da, uostalom, duže žive. Ima tu još što-šta što bi se dalo nabrajati, ali nije za ovu priliku toliko bitno koliko neke banalne stvari po kojima se jasno uočavaju razlike.
Da li je neki muškarac, na primer, pokušao da obuje ženske cipele sa visokim potpeticama? Jeste, i to više njih i svi tvrde da je u tako nečemu nemoguće hodati. A tek provesti ceo dan tako obuven i, pritom, zračiti zadovoljstvom – to već nije normalno! Ne samo da u takvim cipelama bole uklješteni prsti i mišići listova na nogama, nego je stajanje ili koračanje čak ravno podvigu – priznaju mnogi muškarci. Pa kako onda žene to mogu? Mogu prosto zato što visoke potpetice izdužuju figuru, noge čine lepšim, a ženu zadovoljnijom i, naravno, privlačnijom.
E, za to su uvek spremne da plate cenu. Dakle, ne da imaju petlju da otrpe nesnosne bolove nego im na licu vidiš čak i osmeh, pa u nekim slučajevima i oholost. One, jednostavno, iskonski čeznu za lepotom i to je ta snaga koju ne može zaustaviti nikakav banalni razlog kakav su ovi ili oni, pomenuti i nepomenuti bolovi.
Ili, razne vrste estetskih intervencija na telu, epilacije, depilacije i ostale trice i kučine. To je za njih ništa, ako se postiže željeni cilj!
Je li neko od muškaraca pokušao samo da se napuderiše. Ja jesam nekoliko puta prilikom učešca u nekim tv- emisijama i mogu da kažem da sam jedva čekao da se što pre dobro umijem. Imao sam osećaj da mi koža lica ne diše i da će da bukne neka alergija ili ekcem. Moglo bi se navesti još sijaset primera, ali mislim da je i ovo dovoljno da se postavi pitanje – ko je ovde u stvari jači pol. Jer volja, ona iskonska, čini čuda. Žene, ako imaju cilj i jaku volju, mogu gotovo sve.
Sigurno će proleće, i ovoga puta, pokazati da čežnja za lepotom od svih naših lepotica pravi neodoljive dive. Nama muškarcima biće time još lepše, a život će ići dalje i lakše ćemo podnositi sve ono teško što on sa sobom nosi. Kako bi bilo teško živeti bez sve te prirodne (klimatske) i ljudske lepote .