Svako malo dogodi se da me neko uputi na neko muzičko izdanje koje mi se svidi, a to uglavnom rade iz razloga što znaju da sam lenja buba koju mrzi da sluša novu muziku, jer, pobogu, šta ako mi se ne svidi???

Sećate se da je jednom to bila moja mlađa sestra Anja, koja mi je otkrila čari Rufusa Wainwright-a, i time osvojila moje bezgranično poverenje (iako joj većinu diskova sačinjajavaju polu-pank grupe sa preteškim zvukom za moje uši)...

Ovoga puta, kučkar i komšija Toca je bio zaslužan, mada mu je jedva uspelo.

Toca već jedno dva meseca, u pauzama jurenja za svojim labradorom Berijem, koji je duša od psa, ali ume da se i potuče, priča o dotičnom Michael Buble-u i njegovom disku. Čak je otišao tako daleko da mi je pre jedno 2 nedelje narezao isti (ups, naravno sram ga bilo!), i u šetnji sa Berijem i Milicom je pala svečana primopredaja. Sve bi bilo u redu da sam ja otišla kući i poslušala disk, ali vreme je prolazilo, Toca je zapitkivao, a ja nikako da ga preslušam...

I sasvim slučajno, odem u Mascom na sastanak sa vlasnikom i direktorom Lokom, i on mi podeli par original diskova koje Mascom zvanično distribuira u ime Warner-a, i drugih svetskih muzičkih kuća. I, kao što pogađate, među njima se nađe i izdanje dotičnog Buble-a... I napokon sam ga poslušala...Mada ne Tocin piratski disk, ali ipak istu muziku, samo legalno :)

S’obzirom da sam neviđen babac u mnogim stvarima, ovaj disk mi se svideo; naime, Buble zvuči kao svojevrsna reinkarnacija čuvenog Ol’ Blue eyes-a, Frank Sinatre. To je danas postalo i pomalo moderno, pogledajte samo fantastičan poduhvat ocvalog Pol Enke, koji je izdao cd sa sving i džez obradama poznatih hitova Nirvane, Spandau Ballet, Van Halen – e to je potpuno ludilo!!!Sad mi žao što nisam pisala o tome...Ajd’ nema veze.

Elem, Buble ima divnu boju glasa, i zanimljivu mešavinu stilova u načinu pevanja (čini mi se da ima i malo kantrija, a la Nora Džons, pa čak i soula u naznakama), i to je možda glavni razlog zbog koga je upravo on uspeo, pored gomile mladih i perspektivnih pevača koji imitiraju Sinatru, for the trend of it...Interesantna rečenica na njegovom sajtu glasi: „ Buble je svojom fantastičnom interpretacijom napravio neke od najvećih hitova svih vremena potpuno svojim“. Dobro rečeno. Da li je istina, to je već drugo pitanje.

Njegova priča je poprilično interesantna. Naime, njegov deka je zaslužan za vrstu muzike koju on sluša od malena – tu su se nizali Frenk Sinatra, Ela Ficdžerald, Sara Von, zatim Elvis, Stivi Vonder i drugi. Deda mu je bio vodoinstalater, i kada je shvatio da mu je unuk veliki pevački talenat, počeo je da nudi besplatne vodoinstalaterske usluge poznatim klupskim muzičarima u Vankuveru, samo da bi pustili malog da otpeva par pesama sa njima. Gotivan deda . I tako, mic po mic, došao je do pevanja na venčanju ćerke bivšeg kanadskog premijera, koji je već dotad čuo za njega, i bio poštovalac njegovog rada. A prisutan je bio i David Foster, legendarni kompozitor i producent (osnivač grupe Čikago, i veliki hitmejker), i ostalo je istorija.

Možda mi se na albumu najviše i sviđa klasična svirka vrsnih muzičara – najveće iznenađenje je prisustvo bubnjara Vinija Kolajute čiji udarci palica krase albume izvođača kao što su Sting, Zapa, Anastazija, Pusikat dols itd. Kolajuta se savršano snalazi i u ovom stilu.

Na albumu se redjaju klasici tipa :“Save the last dance for me“, „Can’t buy me love“, „Under my skin“, „You don’t know me“...A za pravo čudo, meni se najviše sviđa jedina autorska pesma na albumu, jer Buble u njoj zvuči nekako svoj, napokon...

Sve u svemu, ima nešto što me malo zbunjuje; meni je prijatno kad pustim ovaj album, ali nešto mi fali, i mislim da to ima veze sa samim Buble-om. Možda je stvar u emociji – sve je super uradjeno, ali me ne pomera na način na koji bi ova vrsta muzike to morala da uradi.

Verujem da će se i Foster i Buble užasno potresti zbog ovog mog zaključka. :)
Možda ih to natera da se više potrude sledeći put. :)

Oni se tamo bar trude.

Vaša Kristina
[email protected]