Gde je lepše živeti, na moru ili u gradu?
Upravo sad je vrh letnje sezone i svi koji su nameravali da odu iz grada (a i imali para) otišli su! Neki koji više vole planinski turizam i to isključivo leti, kada u ravnici pripekne zvezda, sad baterije pune na zelenim obroncima, mahom naših, raskošnih lepotica, ali je neuporedivo više onih koji su se rasuli po raznim morskim obalama. Tako će još desetak-petnaest narednih dana biti opuštajući u ovom velegradu za sve one kojima je preko glave gužvi i nervoze svake vrste.Tamo, pak, u turističkim centrima na nekoj od morskih obala, domaći izdrže tih nekoliko meseci najezde došljaka, ali znaju i zašto - zbog dobre zarade. Pa kad ovi što su došli potroše pare i vreme i odu svojim kućama, domaćima ostaje da broje novce i odmaraju do sledeće sezone.
Oduvek je postojala ta dilema. Gde je bolje živeti - u velikom gradu na kopnu ili malom mestu na moru? Neki kažu jedno, drugi tvrde suprotno, a sve je, naravno, stvar izbora. Lično, gde god sam letovao nailazio sam na daleko više onih lokalnih stanovnika koji su govorili da je blago nama, jer kod nas život pulsira dvadeset četiri časa dnevno celu godinu, a kod njih ni stotinu dana. To bi, onda, potkrepili i pričom o pustim i depresivnim zimama na moru i, čak, naglašavali da je svojevremeno sa morskih obala Evrope zabeležena najveća emigracija u Novi svet, odnosno Ameriku!
Tačno je da na moru i jesen, a kamoli zima, može da bude grozna. Kad udare kiše, a još i duvaju bura ili jugo, ta divna mesta deluju kao da su pusta i ukleta. Nigde nikoga na ulicama ili rivi, a drvene ili metalne škure (zaštita za prozore) klepeću ili zveče čineći atmosferu pomalo jezivom. Većina kafića je tada zatvorena, a tek u ponekom mestu hoteli rade i van sezone. Ko nije to video i osetio džaba mu svaka priča. Domaći još pričaju i da mladi nemaju nameru da ostaju već odlaze i odlaziće u velike gradove na kopnu jer „oni nude mnogo više“. Tamo, kako kažu, čitavu godinu žive samo oni koji moraju i još poneki kontinentalni penzioneri koji imaju vikendice.
Pričaju ti ljudi, dakle, potpuno suprotno od svega onog što mi odavde nosimo u svojim uspomenama sa letovanja. Suprotno čak i od fotografija koje smo snimili, a na kojima su svi veseli i gde sva ta mesta izgledaju baš kao iz bajke.
Takve i slične priče meštana nagone na pomisao da može biti da je samo privid ono što mi kontinentalci ponesemo iz mesta s mora, ma koliko puta bili tamo. Zaneseni letom, zabavom, avanturom i odmorom imamo, možda, o onome gde smo bili potpuno drugi utisak, jer smo zapravo samo svratili na dve-tri nedelje. I to u vreme kada baš sija sunce, a more je toplo i plavo.
Ne znam nikoga ko je ostao na moru da živi jer mu se to baš dopalo. U stvari, samo je jedan moj prijatelj lekar ostao, jer je tamo dobio posao, a nije ga, u to vreme, mogao naći u Beogradu. Posle je pričao kako se pokajao, ali da je za nove promene (oženio se, a stigla i deca) isuviše kasno.
Veliki evropski gradovi su, takodje, kako se to kaže, omiljene destinacije miliona turista. I to tokom cele godine. I Beograd je jedna od njih. Baš ovih dana stranaca je na njegovim ulicama više nego obično. Njihovo vidjenje grada je često drugačije od našeg. Primećuju i ono na šta mi ne obraćamo pažnju. Ali, i oni kod nas budu tek nekoliko dana, pokupe snimke i utiske, pa se vraćaju kući.
Ovih dana, dok je gro stanovnika Beograda na odmoru, a bar polovina njih baš na nekom moru i, dok oni uživaju mogu da kažem da ni nama koji smo ostali kod kuće nije loše. Grad je, rekao bih, lepši kad nas je manje. I ugodniji za život. Manje su gužve u saobraćaju, manje je nervoze, a kad vam još i neke violentne komšije odu na letovanje bolje se i spava.
Kad se svi za petnaestak dana vrate, ovde će ponovo biti gužva, a na moru, opet, pusto. I tako sve do sledećeg leta.