Pored prvih dama, skutera sa kojih trešte narodnjaci, i sličnih sumornih situacija, dogodi se, ponekad, i nešto dobro!
Kao što verovatno znate, Aleksandra je prva iz Srbije nominovana na Evropskim MTV nagradama, u kategoriji Best Adria Act, a nije bilo srećnije osobe da to čuje, od mene. Naime, ja sam joj ovu nominaciju prorekla još prošle godine, gledajući MTV nagrade sa njom, i kao malo dete sanjareći o tome kako će ona sledeće godine biti ta. I PUF! Ponekad valja biti detinjast. Pošto sam bezobrazna, i koristim svoju rubriku za ovu direktnu korist, pređimo na stvar :)
Ako želite da je podržite, glasajte svaki dan na sajtu: www.ema.mtvadria.com, u kategoriji best adriatic act, sve do 20. oktobra kad se glasanje zatvara. Eto, sad sam pravi profiter!
Inače, još nešto lepo se desilo. Otkrila sam super novu ploču i pevača iz Engleske. Dečko se zove Džejms Morison. Ovog puta Anja nije imala nikakve veze sa mojim slušanjem nečeg novog. Za pravo čudo, Igor je bio taj koji je počeo da pominje „tog tipa u spotu sa nekim balerinama, kako nisi to videla?“. Danima mi priča o tome, i na kraju se potrudio i pronašao cd. E, pa, od Terens Trent D’Arbija nisam čula ovakav glas – to je jedan od onih glasova koji nije imitacija crnih soul pevača, već JE crni soul pevač, samo samo što je beo i britanski, he, he. I ima 21 godinu. Ljudi, kod nas čoveka od 42 zovu momak. Uglavnom, ovaj momak zvuči neverovatno. Sledeća stvar koja upada u oko (uho) jeste sama muzika. To je vrlo originalna mešavina popa, roka i soula, ali onako, sa živim prizvukom. Sve je svirano, nema elektronike, ima dosta retro elemenata, a najbolje od svega što sve ovo zvuči strašno originalno, što nije korišćen već oproban recept Mejsi Grej, Nike Koste, Nore Džouns i sličnih retro diva. Takođe, jedva da ima pratećih vokala, ali zapanjujuće a istinito, to uopšte ne umanjuje kvalitet zvuka ove ploče!
U Engleskoj su ga već prozvali „britanski seoski momak sa duhom Otisa Redinga“. A on, jadničak, došao iz Ragbija, iz propale porodice, opterećene dugovima i nervnim slomovima. Pola drugova iz detinjstva mu je završilo na igli, a on, pa eto, na igli sa CD plejera:). I negde svo to strašno detinjstvo izlazi kroz njegovu muziku – prvi singl „You give me something“ ima refren koji u isto vreme zvuču pobednički i užasno tužno- da se naježite. U svakom slučaju, dobro je čuti tako dobar album, a da dolazi iz Engleske. Već sam se uplašila da je kolevka dobre muzike zauvek propala sa invazijom manufakturisanih pesama i solista (sad pričam samo o pop muzici, rok je u procvatu!).
Bilo bi lepo čuti Džejms Morisona uživo – ako je podjednako dobar u LIVE izdanju, Engleska je upravo dobila svog novog genijalca. Posle mnogo, mnogo godina...Blago njima.
Vaša Kristina
[email protected]
Kao što verovatno znate, Aleksandra je prva iz Srbije nominovana na Evropskim MTV nagradama, u kategoriji Best Adria Act, a nije bilo srećnije osobe da to čuje, od mene. Naime, ja sam joj ovu nominaciju prorekla još prošle godine, gledajući MTV nagrade sa njom, i kao malo dete sanjareći o tome kako će ona sledeće godine biti ta. I PUF! Ponekad valja biti detinjast. Pošto sam bezobrazna, i koristim svoju rubriku za ovu direktnu korist, pređimo na stvar :)
Ako želite da je podržite, glasajte svaki dan na sajtu: www.ema.mtvadria.com, u kategoriji best adriatic act, sve do 20. oktobra kad se glasanje zatvara. Eto, sad sam pravi profiter!
Inače, još nešto lepo se desilo. Otkrila sam super novu ploču i pevača iz Engleske. Dečko se zove Džejms Morison. Ovog puta Anja nije imala nikakve veze sa mojim slušanjem nečeg novog. Za pravo čudo, Igor je bio taj koji je počeo da pominje „tog tipa u spotu sa nekim balerinama, kako nisi to videla?“. Danima mi priča o tome, i na kraju se potrudio i pronašao cd. E, pa, od Terens Trent D’Arbija nisam čula ovakav glas – to je jedan od onih glasova koji nije imitacija crnih soul pevača, već JE crni soul pevač, samo samo što je beo i britanski, he, he. I ima 21 godinu. Ljudi, kod nas čoveka od 42 zovu momak. Uglavnom, ovaj momak zvuči neverovatno. Sledeća stvar koja upada u oko (uho) jeste sama muzika. To je vrlo originalna mešavina popa, roka i soula, ali onako, sa živim prizvukom. Sve je svirano, nema elektronike, ima dosta retro elemenata, a najbolje od svega što sve ovo zvuči strašno originalno, što nije korišćen već oproban recept Mejsi Grej, Nike Koste, Nore Džouns i sličnih retro diva. Takođe, jedva da ima pratećih vokala, ali zapanjujuće a istinito, to uopšte ne umanjuje kvalitet zvuka ove ploče!
U Engleskoj su ga već prozvali „britanski seoski momak sa duhom Otisa Redinga“. A on, jadničak, došao iz Ragbija, iz propale porodice, opterećene dugovima i nervnim slomovima. Pola drugova iz detinjstva mu je završilo na igli, a on, pa eto, na igli sa CD plejera:). I negde svo to strašno detinjstvo izlazi kroz njegovu muziku – prvi singl „You give me something“ ima refren koji u isto vreme zvuču pobednički i užasno tužno- da se naježite. U svakom slučaju, dobro je čuti tako dobar album, a da dolazi iz Engleske. Već sam se uplašila da je kolevka dobre muzike zauvek propala sa invazijom manufakturisanih pesama i solista (sad pričam samo o pop muzici, rok je u procvatu!).
Bilo bi lepo čuti Džejms Morisona uživo – ako je podjednako dobar u LIVE izdanju, Engleska je upravo dobila svog novog genijalca. Posle mnogo, mnogo godina...Blago njima.
Vaša Kristina
[email protected]