Boranija je povrće - ljudi su buranija
Šetam gradom, slušam svoj novi omiljeni bendi ugledam plakat na kome piše:
“STOP GMOvnima!
OVO JE POZIV ZA PREDUZIMANJE AKCIJE ZA OČUVANJE GENETSKI ČISTE, NEIZMENJENE/NEMODIFIKOVANE HRANE!!!
Organizujmo proteste, a 21. Marta izađimo svi na ulice sa jasnom porukom NE GMO!”
Šta je GMO? Šta znači ”STOP GMOvnima?”
Dođem kući, sednem i izguglam.
"Genetski modifikovani organizmi GMO nastaju kada se mešaju geni životinja (buba švaba, riba, žaba, bakterija ili ljudi) sa biljkama. To nisu hibridi koji nastaju mešanjem dve biljke! GMO ne može nastati prirodno, pa ih naš organizam prepoznaje kao strano telo i reaguje stvaranjem antitela što je uvod u autoimune bolesti...
...BT-toksin u GMO služi kao insekticid i razara želudac insekta koji umiru kada ih jedu. Ali i mi imamo želudac!
Životinje su često pametnije od ljudi, te nikada nećete videti divlje svinje u GMO kukuruzu.
Proizvodjači GMO insistiraju da se GMO proizvodi ne obeležavaju. Zar bi to činili da je GMO hrana potpuno zdrava i sigurna....?"
Dr Mr.doc.brm.brm.brrrrm.spec.
U daljem tekstu se pozivaju porodice, roditelji, Crkva, navijači...da dođu na miting i bore se protiv robovanja GMO namirnicama.
Nisam imala pojma šta je to GMO i o tome kako je zabranjen u velikom broju zemalja.
Saznala sam da bi kod nas trebalo da se izglasa zakon kojim bi GMO bio dozvoljen u i to bez ikakvog obeležavanja.
Svi smo probali na oko savršene plodove paradajza veličine poveće jabuke. Isečeš, začiniš, napraviš salatu i dobiješ #utisak da si pojeo Sundjer Boba. I tako razno voće i povrće, sve savrsenog izgleda a iznutra prazno, jednolično I bezukusno.
Šta je lubenica bez koštica, trešnja bez crva ili crni luk bez suza?
Obožavam domaće jabuke, kruške, šljive- nekako tripujem da je zdravije od ovog uvoznog.
Da li ?!
Reklo bi se da mi u Srbiji imamo odlicnu ishranu, da se raznovrsno i zdravo hranimo. A da li je zaista tako?
Najbolji odgovor na ovo pitanje dala mi je drugarica iz Koreje. Ona kaže da u njenoj porodici prođe i do tri godine kako bi se određeno jelo ponovilo.
Mesar na pijaci me je podsetio da će do vremena kada naša deca odrastu, njegova profesija nestati, da će se meso prodavati isključivo zapakovano- ovako kako ga sada kupujemo u prodavnicama.
To je najverovatnije sudbina koja čeka i pijace.
Žao mi je što samo penzioneri imaju to zadovoljstvo da svakodnevno pazare na pijacama. Meni bi bilo uživanje da mogu da zamenim hiper ili mini markete pijacom- ne bih mnogo razmišljala o tome sta ću da skuvam, a imala bih više mogućnosti da biram. Od trenutka kada sam sa bakom i dedom vukla kese, pa sve do danas, za mene je odlazak na pijacu Dogadjaj.
Meni pijace imaju isto što i Zemuncu Lido: “Neku živinu, neku hijerarhiju!”
Kad god posetim novi grad ili mesto, prvo obiđem pijacu.
Pijace su ogledalo duha i načina života jednog društva. Tu se upoznaju pravi meštani, originalni lokalci, njihova kultura, plodnost određene oblasti.
Na pijaci saznajemo najbolji način na koji možemo da se hranimo u datom trenutku u xy osi, jer kao što i sami znate “Mi smo ono što jedemo!”
Nedeljom ujutru na ulazu u pijacu uzmi vreo kuvani kukuruz, skidaj mu list po list, svuci svilu- nit po nit… Grickaj ga dok se lagano provlačiš među tezgama.
Posmatraj…pomiriši… slušaj…pipni.. probaj i okusi!
Nekada zažmurim i pratim njuh, razdvajam mirise i puštam ih da me vode.
Volim miris krastavca, kožu paradajza, ukus lubenice i višnje… a tek sireviiiii…pogubim se u mlečnom delu kao miš u rupama švajcarskog sira!
Volim jake i sveže ukuse - kelerabu, karfiol, dajkon rotkvu, brokoli, rotkvice, đumbir, štapiće celera…
Naslonim se na tezgu da odmorim, spustim kese, popričam sa bakicama, zamenimo stari za neki novi recept, cenkam se, spustim cenu, dobijem dve, tri šargarepe na poklon!
Nema nervoze, čisto uživanje!
Udahnem vazuh, ne čekam na red za kasu. Niko ne juri- svi pipkaju i kupuju!
Onda probam nove senzacije, eksperimentišem uz voće i povrće sa drugih kontinenata…kupim od svega po malo.
Šareno i veselo - to je pijaca!
Vidim jaja izložena po sisama i guzicama starlete koja se kezi sa žute štampe od pre dve nedelje. “Jesu domaća? Dajte mi 10 komada!”, viknem.
I sad se pitam šta MI zaista možemo da preduzmemo?
Vi koji ćete izaći 21. marta ispred Narodne skupštine, a šta Vi koji nećete? A mi?
Šta ćete uraditi Vi koji ćete izglasati zakon kojim se dozvoljava GMO u našoj zemlji? A mi?
Zato Vas pozivam, da 21. Marta u 12h obučete nešto šareno, stavite naočari za sunce, odete do najbliže pijace i kupite (između ostalog) dva kilograma boranije!
Da li će se dinja koristiti umesto lopte u novoj političkoj igri Između dve vatre?
Da li će tri dana nakon izglasavanja tog novog zakona opet zavladati socijalna amnezija i da li će se u roku od samo nekoliko dana zaboraviti šta je to GMO?
Da li ćemo opet zaćutati jer su nam usta puna GMOvana?
Hoćemo!
Ipak smo mi samo zrno graška - buranija!
U znak protesta protiv GMO tog dana za ručak skuvajte boraniju!
Prijatno!