Na kraju dana obeležnog drugim najvećim iznenađenjem na Mundijalu - senzacijom Kostarike, mnogi su još pod utiskom odlaska Španije sa velike scene. "Furija" je krah podnela naizgled mirno.
U danima tokom kojih su svi "odavno znali" da je Iker Kasiljas bio pogrešna opcija za gol Španije, da je šampion Evrope i sveta prezasićen, a da je krah furije "neminovan", nemali broj ljubitelja fudbala slavi odlazak ekipe koja je obeležila početak 21. veka.
Svet će dobiti novog vladara. Evropa će se bar još dve godine nazivati španskom fudbalskom teritorijom.
Visente Del Boske odlučio je da u Brazilu pruži najuspešnijoj selekciji priliku za veličanstven odlazak. Nije u mundijalski sastav uvrstio Iljaramendija, Alvara Negreda, Navasa... Ne, u avionu su se, uz preumorne igrače Barselone i Reala, našli i odavno neuverljivi Fernando Tores, roviti Dijego Kosta... Mata i Fabregas takođe, ali su utakmicu protiv Čilea presedeli na klupi.
"Potpuno verujem u ovu ekipu", rekao je iskusni i uspešni trener kada je pred polazak za Južnu Ameriku upitan zašto je pozvao Fernanda Toresa. On nije zaboravio da je baš "El Ninjo" postigao gol i namestio jedan u pobedi nad Italijom u finalu Evropskog prvenstva 2012. Nije zaboravio, kao što su mnogi zaboravili da je reprezentacija Španije ipak u poslednjih šest godina zadužila fudbal i bila najdominantnija u novijoj istoriji.
"Nismo zaslužili da ovako odemo", rekao je Kasiljas, koji je učestvovao u nastanku, rastu, dominaciji, pa bolnom padu generacije koja je pre šest godina oduševljavala, pa zatim učinila fudbal "dosadnim" i primorala većinu da navija protiv nje - samo da bi neko drugi pobeđivao. U četvrtak je to bio Čile.
Iako su mnogi zaista pretpostavljali da će neko drugi u Brazilu podići najznačajniji trofej, malo ko je zaista očekivao četvrtfinale i polufinale bez šampiona sveta. Poslednji put, Španci su ispali sa Mundijala 2006, porazom od Francuske 1:3. Tog dana dres selekcije sa Pirineja činili su Iker Kasiljas, Serhio Ramos, Ćavi, Ćavi Alonso, Sesk Fabregas, David Vilja i Fernando Tores.
Ćavi je proveo svaki minut na terenu u osvajanju titula šampiona Evrope 2008. i 2012, kao i titule šampiona sveta 2010. I u periodu najoštrijih napada na španski stil fudbala, znao je da izjavi:
"Ako ne pobeđujete, sve mora da se promeni. Ali, ne menjate imena. Ne menjate identitet. Filozofija ne može biti izgubljena. Naši navijači ne bi razumeli tim koji bi stao na svoju polovinu i čekao šansu iz kontri. Nažalost, ljudi gledaju ekipe samo kroz rezultate i uspehe koje postižu"
"Uostalom, živećemo ili umreti od našeg stila igre", objasnio je on.
Sabirajući utiske, Visente Del Boske priznaje poraz, ne i potpunu kapitulaciju. U razgovoru sa novinarima rekao je ekipu od septembra čeka novi ciklus, sa novim ciljem - odbranom kontinentalne titule. Izvesno je da će na tom zadatku Španiju predstavljati novi igrači. Nije isključeno - i novi selektor.
"Ako sam teret, otići ću", izjavio je trener, koji je na klupi "furije" nasledio Luisa Aragonesa i vodio je do svetske i evrpske titule 2010. i 2012.
Uz to, oštro je odgovorio na kritiku Ćavija Alonsa, koji je rekao da ekipa više ne oseća glad.
"Kada ljudi više ne mogu da nađu fudbalske razloge zašto se nešto dogodilo, onda traže nešto drugo. Stvar je u tome da smo izgubili jer je protivnik bio bolji od nas. Jednostavno je. Na kraju se sve svodi na to šta uradite na terenu, a mi smo bili nadigrani. Istina je da nismo na nivou koji smo pokazali na prethodnim turnirima", podvukao je Del Boske.