Savremen način života je doveo do porasta broja zdravstvenih problema kod dece u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, konstatovali su stručnjaci Instituta "Batut" u Beogradu.
Prema rezultatima istraživanja tog Instituta, tokom poslednje decenije gojaznost u dečijem uzrastu predstavlja ozbiljan zdravstveni problem sa brojnim komplikacijama i posledicama po zdravlje i u kasnijem životnom dobu.
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević, povodom tog problema, ističe da će to ministarstvo insistirati na prosvećivanju dece o zdravom načinu života. On smatra da će se država teško izboriti sa industrijom brze hrane, zbog čega je važno da pedijatri počnu edukaciju dece i roditelja o zdravom načinu ishrane.
Dijetetičari su upozorili da više od 60 odsto dece koja su prekomerno uhranjena pre početka puberteta postaje gojazno u odraslom životnom dobu, što ukazuje na značaj ranog otkrivanja, odnosno blagovremene prevencije gojaznosti u detinjstvu.
Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, 2000. godine je prekomerno uhranjene dece bilo 8,2 odsto, a gojazne 4,4 odsto, dok su podaci iz 2006. godine pokazali da je oko 20 odsto dece prekomerno uhranjeno ili gojazno.
Specijalisti za ishranu u Institutu "Batut" ukazuju da se Srbija ne razlikuje mnogo po uhranjenosti od drugih evropskih zemalja i najavljuju da će ta ustanova inicirati unapređenje ishrane dece u školama.
Prema podacima Medjunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti (International Obesity Task Force, IOTF) svako deseto dete školskog uzrasta je prekomerno uhranjeno i/ili gojazno, što oko 3 odsto dečje populacije uzrasta od 5 do 17 godina u svetu.
Podaci za Evropu pokazuju da je godišnji porast broja prekomerno uhranjene i gojazne dece veći od 400.000, što znači da je svako četvrto dete u Evropi prekomerno uhranjeno ili gojazno.
Zdravstveni problemi kod dece i omladine u čijoj je osnovi nepravilna ishrana predstavljaju rastuće značajne uzroke nesposobnosti i prevremene smrti širom sveta.
Unapredjenje ishrane i stanja uhranjenosti i prevencija u ovoj posebno osetljivoj grupi u periodu rasta i razvoja imaju za cilj da zaštite i unaprede zdravlje i spreče nastanak poremećaja, oboljenja i stanja koja su u neposrednoj vezi sa nepravilnom ishranom.
U okviru nacionalnih programa promocije zdravlja u Srbiji, mreža instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi više zdravstveno vaspitnih programa u vrtićima, osnovnim i srednjim školama s ciljem poboljšanja znanja i promene ponašanja u oblasti ishrane i fizičke aktivnosti.
(Tanjug)
Prema rezultatima istraživanja tog Instituta, tokom poslednje decenije gojaznost u dečijem uzrastu predstavlja ozbiljan zdravstveni problem sa brojnim komplikacijama i posledicama po zdravlje i u kasnijem životnom dobu.
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević, povodom tog problema, ističe da će to ministarstvo insistirati na prosvećivanju dece o zdravom načinu života. On smatra da će se država teško izboriti sa industrijom brze hrane, zbog čega je važno da pedijatri počnu edukaciju dece i roditelja o zdravom načinu ishrane.
Dijetetičari su upozorili da više od 60 odsto dece koja su prekomerno uhranjena pre početka puberteta postaje gojazno u odraslom životnom dobu, što ukazuje na značaj ranog otkrivanja, odnosno blagovremene prevencije gojaznosti u detinjstvu.
Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, 2000. godine je prekomerno uhranjene dece bilo 8,2 odsto, a gojazne 4,4 odsto, dok su podaci iz 2006. godine pokazali da je oko 20 odsto dece prekomerno uhranjeno ili gojazno.
Specijalisti za ishranu u Institutu "Batut" ukazuju da se Srbija ne razlikuje mnogo po uhranjenosti od drugih evropskih zemalja i najavljuju da će ta ustanova inicirati unapređenje ishrane dece u školama.
Prema podacima Medjunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti (International Obesity Task Force, IOTF) svako deseto dete školskog uzrasta je prekomerno uhranjeno i/ili gojazno, što oko 3 odsto dečje populacije uzrasta od 5 do 17 godina u svetu.
Podaci za Evropu pokazuju da je godišnji porast broja prekomerno uhranjene i gojazne dece veći od 400.000, što znači da je svako četvrto dete u Evropi prekomerno uhranjeno ili gojazno.
Zdravstveni problemi kod dece i omladine u čijoj je osnovi nepravilna ishrana predstavljaju rastuće značajne uzroke nesposobnosti i prevremene smrti širom sveta.
Unapredjenje ishrane i stanja uhranjenosti i prevencija u ovoj posebno osetljivoj grupi u periodu rasta i razvoja imaju za cilj da zaštite i unaprede zdravlje i spreče nastanak poremećaja, oboljenja i stanja koja su u neposrednoj vezi sa nepravilnom ishranom.
U okviru nacionalnih programa promocije zdravlja u Srbiji, mreža instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi više zdravstveno vaspitnih programa u vrtićima, osnovnim i srednjim školama s ciljem poboljšanja znanja i promene ponašanja u oblasti ishrane i fizičke aktivnosti.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.