Naučnici kažu da 50 do 80 odsto dece prestane da muca pre pete godine, ali ako se mucanje nastavi i kasnije - leka nema.
Naime, lek protiv mucanja ne pšostoji i niko zapravo ne zna šta je uzrok, iako se smatra da nasledne osobine, a sada i emocionalna narav, imaju u tome važnu ulogu.
Međunarodna fondacija za mucavost procenjuje da taj poremećaj ima oko 60 miliona ljudi u svetu.
Nemogućnost da opštite vodi ka frustraciji i besu, a ponekad povlačenju u sebe, kaže profesor Edvard Kontur sa Univerziteta "Vanderbilt" u Nešvilu, u američkoj državi Tenesi. Prema njegovim rečima, osobe koje mucaju ne mogu da komuniciraju kada to žele, o onome šta žele, s kim žele i kako žele i to može da bude veoma frustrirajuće.
Profesor Kontur je proučavao 111 dece starosti od dve do pet godina, jer je to starosna grupa u kojoj mucavost postaje veoma vidljiva.
Iako je ova studija rađena u Americi, deca svuda u svetu pođednako doživljavaju svakodnevno igranje, školu i naporan rad. Istraživači ukazuju da su dečaci tri puta više skloni mucanju nego devojčice.
Iako postoji genetska veza u porodici, Kontur je, takođe, ustanovio da mnoga deca koja mucaju postaju razdraženija prilikom kompromisa u naizgled normalnim situacijama u igri.
Obično im treba više vremena da se smire ako se emocionalno uzbude, a njihova emocionalna reakcija tada izaziva mucavost.
Kontur kaže da roditelji i učitelji mogu da pomognu tako što će toj deci omogućiti opušteno okruženje koje detetu pruža više šansi da govori.
Uzdržavanje od kritikovanja i ljutnje kada dete ne može da izgovori reči, jedan je od načina pomoći, a pomoć logopeda je značajna jer uz njegovu pomoć postoji verovatnoća da dete prevaziđe mucavost.
(Tanjug)
Naime, lek protiv mucanja ne pšostoji i niko zapravo ne zna šta je uzrok, iako se smatra da nasledne osobine, a sada i emocionalna narav, imaju u tome važnu ulogu.
Međunarodna fondacija za mucavost procenjuje da taj poremećaj ima oko 60 miliona ljudi u svetu.
Nemogućnost da opštite vodi ka frustraciji i besu, a ponekad povlačenju u sebe, kaže profesor Edvard Kontur sa Univerziteta "Vanderbilt" u Nešvilu, u američkoj državi Tenesi. Prema njegovim rečima, osobe koje mucaju ne mogu da komuniciraju kada to žele, o onome šta žele, s kim žele i kako žele i to može da bude veoma frustrirajuće.
Profesor Kontur je proučavao 111 dece starosti od dve do pet godina, jer je to starosna grupa u kojoj mucavost postaje veoma vidljiva.
Iako je ova studija rađena u Americi, deca svuda u svetu pođednako doživljavaju svakodnevno igranje, školu i naporan rad. Istraživači ukazuju da su dečaci tri puta više skloni mucanju nego devojčice.
Iako postoji genetska veza u porodici, Kontur je, takođe, ustanovio da mnoga deca koja mucaju postaju razdraženija prilikom kompromisa u naizgled normalnim situacijama u igri.
Obično im treba više vremena da se smire ako se emocionalno uzbude, a njihova emocionalna reakcija tada izaziva mucavost.
Kontur kaže da roditelji i učitelji mogu da pomognu tako što će toj deci omogućiti opušteno okruženje koje detetu pruža više šansi da govori.
Uzdržavanje od kritikovanja i ljutnje kada dete ne može da izgovori reči, jedan je od načina pomoći, a pomoć logopeda je značajna jer uz njegovu pomoć postoji verovatnoća da dete prevaziđe mucavost.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.