Društvo istraživača Vladimir Mandić Manda kako da dete pošaljete u prirodu
MONDO/Nataša Petrović 

Mnogi roditelji danas ne znaju kako da "isteraju" decu iz kuće, da ih privole da vreme ne provode za kompjuterima i telefonima, već da udišu vazduh, druže se sa vršnjacima i komuniciraju.

Postoje, međutim, i deca koja su našla način kako da se "odreknu" pametnih telefona i koja su krevet ili fotelju zamenili za neudobniji, ali mnogo atraktivniji smeštaj. Zahvaljujući Društvu istraživača "Vladimir Mandić Manda", koje je nedavno obeležilo 50 godina postojanja, ta deca izlaze u prirodu i stiču neprocenjivo iskustvo i znanje.

I ne samo to! Sami spremaju hranu, sami peru sudove...

Jedan od njih, Nemanja Savić, član podmlatka Društva još od 2010. godine, preneo nam je svoja iskustva sa "terena".

"To je istraživačka grupa posvećena deci od prvog razreda osnovne škole do 3 razreda srednje škole. Naša grupa organizije akcije, poput ekskurzija u trajanju od četiri do 10 dana na raspustima. Akcije se organizuju u okolini valjevskih planina i sela, gde odsedamo u planinarskim domovima ili seoskim školama. Imamo ukupno tridesetak članova iz Valjeva, Beograda, dvoje iz Crne Gore i dvoje sa Malte. Ranije smo imali članove i iz Subotice, Bačke Topole i Čačka", kaže nam Nemanja.

Kako izgleda jedan dan na toj akciji?

"Dan počinje doručkom, potom se ide u šetnju (teren kako mi to zovemo), dolazimo nazad na ručak i imamo dosta slobodnog vremena, nekada organizujemo i zabavne aktivnosti da upotpunimo dan. Na akcije sa većim brojem učesnika dolaze nam i stručni saradnici koji drže predavanja kako o prirodi tako i o životu. Ako želite možete probate i neke zanimljivije stvari sa saradnicima poput prepariranja leptira pravljenja skrovišta, jedenja skakavaca, gulaša od puževa... Vreme za korišćenje telefona je obično ograničeno od 6 do 8 sati uveče, da bismo se što više družili i oslobodili viralnog života". 

A roditelji?

"Roditelji mogu slobodno da navrate na akciju u bilo kom delu dana i uvek su dobrodošli. Kada je lepše vreme postavljamo šatore ispred kampa u kojima spavamo u vrećama za spavanje. Na akcijama nema probirljivosti u vezi sa hranom, već se sve jede. Hranu sami spremamo, tačnije dežurni; svakog dana dvoje, koji su stariji od petog razreda, dežuraju tako što pomažu u spremanju hrane i u pranju sudova. Na akciji često imamo kuvara ili kuvaricu koji doprinose boljem kvalitetu ishrane. Dečaci su zaduženi za cepanje drva, paljenje vatre, a devojčice čiste i raspremaju. Tu se stvaraju najlepše uspomene, najveća prijateljstva i prve ljubavi. Stariji se staraju o mlađima i stiče se taj osećaj povezanosti, bliskosti i porodice", rekao je Nemanja za MONDO.

Nemanja je već devet godina član podmlatka Društva i poziva sve da se pridruže.

"Bitno je da su deca u prirodi i na svežem vazduhu, da se druže, sazrevaju, uče stvari koje će im kasnije u životu značiti. Ja sam učenik drugog razreda gimnazije, u podmlatku sam već 9 godina i apelujem na sve koji su zainteresovani (nebitno iz kog dela Srbije) da pošalju svoju decu i da će već posle prve akcije videti promene u ponašanju svog deteta", poruka je Nemanje Savića.

Prva sledeća velika akcija će biti tokom uskršnjeg raspusta, a tokom leta planirana je velika kampanja na Durmitoru.

Ako ste zaintrigirani ovim tekstom, kontaktirajte Društvo istraživača "Vladimir Mandić Manda" preko Facebook stranice.