Deca sklonost ka zdravim namirnicama razvijaju još pre nego što se rode, pošto bebe u stomaku osećaju ukus hrane koju majka jede.

Većina roditelja muku muči sa klincima koji povrće, uprkos ubeđivanjima da je to "zdravo" i da od spanaća "rastu mišići", jednostavno neće da jedu.

Naučnici kažu da se to dešava zbog toga što kad dete napuni dve, tri godine, "ubeđivanje" da je povrće super već teže ide. Zato je važno da se mame u trudnoći hrane što raznovrsnije.

Istraživanje nedavno sprovedeno u Francuskoj pokazalo je da bebe čije su mame u trudnoći jele tamnozeleno lisnato povrće, papriku, šargarepu, mahunarke i prokelj, nisu pravile nikakvo "pitanje" kad je došlo vreme da počnu da jedu ove namirnice.

Važno je napomenuti da deca u vreme kad počinje da im se uvodi čvrsta hrana nisu svesna navika svojih roditelja u ishrani jer su suviše mala, tako da naučnici smatraju da objašnjenje leži u tome što su se bebe navikle na povrće još "pre rođenja".

Tokom istraživanja, ispitanice su bile podeljene u tri grupe: prva grupa je svakog dana tokom trudnoće pila sok od sveže ceđene šargarepe, druga grupa žena pila je sok svakoga dana tokom perioda dojenja, a u trećoj grupi su bile žene koje su zamoljene da potpuno izbegavaju šargarepu.

Kada su deca počela da jedu čvrstu hranu, dobijala su žitarice sa vodom ili sokom od šargarepe. Ispostavilo se su klinci koji su pre rođenja dolazili u kontakt sa ukusom šargarepe, bilo kroz amnionsku tečnost, bilo kroz mamino mleko, "slađe" jela žitarice sa sokom od šargarepe.

Naučnici veruju da se mirisi prenose kroz placentu i kroz majčino mleko, tako da se beba navikava na hranu mnogo pre nego što dođe vreme da joj se uvodi nemlečna ishrana.

Zato je raznovrsna ishrana tokom trudnoće i dojenja najbolji način da se beba upozna sa što više ukusa sa kojima će se susretati tokom života, prenosi "Dejli mejl".

Alarmantno: Građani Srbije sede i goje se