Bebe – preslatka i nemoćna stvorenja koja u potpunosti zavise od vas, imaju moć da vas nasmeju i usreće, ali i da frustriraju – kao recimo kada neće da spavaju.

Veliki broj roditelja muči istu muku – beba neće da spava čak ni kad joj se spava, a iscrpljeni roditelji stalno traže odgovor na taj problem.

Konsultant za san Lusi Volf kaže da nije istina da se bebe opiru spavanju jer ne vole da spavaju ili su radoznale. Razlog je, tvrdi ona, vrlo jednostavan – previše su umorne.

"Telo se bori sa iscrpljenošću i umorom na specifičan način. Proces spavanja je određen biološkim satom i hormonskim interakcijama. Kada je dete previše umorno i pokušava da zaspi, dolazi do hemijske reakcije. Tada se oslobađaju kortizol i adrenalin koji otežavaju detetu da zaspi, a i ako zaspi, budi se", objašnjava ona.

Lusi kaže da je rešenje u tome da uspavate bebu pre nego što postane previše umorna.

"Taj preveliki umor za bebu najčešće se vidi po tome što ona trlja oči, zeva, steže pesnice, proteže rukice i nogice, a neka deca postaju hiperaktivna i žele da se igraju. Druga nemaju drugu reakciju, već samo žele da sede i gledaju crtać ili da se maze u maminom krilu".

Rešenje je u tome, smatra ona, da uspavate bebu pre nego što se pojave ovi "simptomi", a i neke opšte preporuke o spavanju beba mogu da vam pomognu.

Ne škodi da znate da je preporučljivo da bebe starosti od četiri do osam meseci imaju razmake od dva do dva i po sata između spavanja, a da poslednje spavanje u toku dana bude do 17 časova.

Deci starosti od osam do 18 meseci potrebni su razmaci oko tri i po do četiri sata između spavanja, a poslednje spavanje u toku dana trebalo bi da bude do 15 ili 15:30.

Mališanima starim između godinu i po i tri godine potreban je razmak između spavanja od četiri-pet sati, a ne savetuje se da spavaju posle 14:30 ili 15 časova.

Generalno, savetuje se da deca budu u krevetu/krevecu oko 20 časova.