Bebe našeg doba žive i odrastaju u nekoj vrsti "sterilnog okruženja". A upravo tu činjenicu mnogi lekari danas krive za njihov slab imunitet i sve češće oboljevanje od astme i alergija.
Prema jednoj od postojećih "higijenskih hipoteza", naš imunološki sistem razvijen je da se snalazi u svetu zasutom bakterijama. Ako se u najranijem detinjstvu ne susretnemo sa mnogim bakterijama i mikrobima, naš organizam jednostavno nije naučio da uspostavi mehanizme kontrole i podlegne upali i povišenoj temperaturi - što je normalan odgovor na infekciju u neželjenoj situaciji.
Ova reakcija, kaže jedna hipoteza, odgovorna je za najnoviji porast obolelih od astme i alergija - obe udružene sa upalama i temperaturom, piše časopis "Nju sajentist".
Nedavno je ustanovljeno da hronične upale takođe mogu povećati rizik da se oboli od dijabetesa, moždanog udara i srčanih obvoljenja. Može li se, onda, "higijenska hipoteza" primeniti i u ovim slučajevima?
Da bi dobio odgovor na ovo pitanje, Tom MekDejd, epidemiolog sa Medicinskog fakulteta Nortvestern Univerziteta u Evanstonu, u državi Ilinoji, obavio je, sa grupom kolega analizu zdravstvenih "kartona" koji registruju zdravstveno stanje 1.534 dece od njihovog rođenja u gradu Cebu na Filipinima.
Kad su deca iz kontrolisane grupe napunila 20 godina, MekDejdova ekipa mogla je da ispita stanje C-reaktivnog proteina(CRP), markera za svekolike hronične bolesti i upale, u njhihovoj krvi.
Pronašli su gotovo neverovatne detalje: što su češće ova deca pre napunjene dve godine dolazila u dodir sa raznim patogenima, bakterijama i mikrobima, ona su sa napunjenih 20 godina imala manje CRP. A samo rođenje u oblasti pogođenoj sušom, u okruženju ispunjenom prašinom i prljavštinom, za trećinu je smanjivalo rizik da se poveća nivo CRP u krvi!
Svaki slučaj dijareje u detinjstvu u zagađenoj i nehigijenskoj sredini bitno smanjuje rizik da se u odraslom dobu registruje povišen nivo CRP.
Na osnovu ovih otkrića, MekDejd je zaključio da izloženost bakterijama i mikrobima u najranijem detinjstvu može reducirati hronična oboljenja i upale u kasnijem životu a time i mogućnost da organizam postane "domaćin" ozbiljnoj infekciji.
MekDejd se nada da ćemo jednog dana moći svoje bebe da izlažemo "zaštitnom uticaju bakterija a da ih ne suočavamo s rizikom da se zaraze".
(FoNet, foto: Guliver/Getty Images)
Prema jednoj od postojećih "higijenskih hipoteza", naš imunološki sistem razvijen je da se snalazi u svetu zasutom bakterijama. Ako se u najranijem detinjstvu ne susretnemo sa mnogim bakterijama i mikrobima, naš organizam jednostavno nije naučio da uspostavi mehanizme kontrole i podlegne upali i povišenoj temperaturi - što je normalan odgovor na infekciju u neželjenoj situaciji.
Ova reakcija, kaže jedna hipoteza, odgovorna je za najnoviji porast obolelih od astme i alergija - obe udružene sa upalama i temperaturom, piše časopis "Nju sajentist".
Nedavno je ustanovljeno da hronične upale takođe mogu povećati rizik da se oboli od dijabetesa, moždanog udara i srčanih obvoljenja. Može li se, onda, "higijenska hipoteza" primeniti i u ovim slučajevima?
Da bi dobio odgovor na ovo pitanje, Tom MekDejd, epidemiolog sa Medicinskog fakulteta Nortvestern Univerziteta u Evanstonu, u državi Ilinoji, obavio je, sa grupom kolega analizu zdravstvenih "kartona" koji registruju zdravstveno stanje 1.534 dece od njihovog rođenja u gradu Cebu na Filipinima.
Kad su deca iz kontrolisane grupe napunila 20 godina, MekDejdova ekipa mogla je da ispita stanje C-reaktivnog proteina(CRP), markera za svekolike hronične bolesti i upale, u njhihovoj krvi.
Pronašli su gotovo neverovatne detalje: što su češće ova deca pre napunjene dve godine dolazila u dodir sa raznim patogenima, bakterijama i mikrobima, ona su sa napunjenih 20 godina imala manje CRP. A samo rođenje u oblasti pogođenoj sušom, u okruženju ispunjenom prašinom i prljavštinom, za trećinu je smanjivalo rizik da se poveća nivo CRP u krvi!
Svaki slučaj dijareje u detinjstvu u zagađenoj i nehigijenskoj sredini bitno smanjuje rizik da se u odraslom dobu registruje povišen nivo CRP.
Na osnovu ovih otkrića, MekDejd je zaključio da izloženost bakterijama i mikrobima u najranijem detinjstvu može reducirati hronična oboljenja i upale u kasnijem životu a time i mogućnost da organizam postane "domaćin" ozbiljnoj infekciji.
MekDejd se nada da ćemo jednog dana moći svoje bebe da izlažemo "zaštitnom uticaju bakterija a da ih ne suočavamo s rizikom da se zaraze".
(FoNet, foto: Guliver/Getty Images)
Pridruži se MONDO zajednici.