Današnja praksa da ostavljamo bebe da plaču, da ih držimo u kolicima i u dečijim sedištima u automobilima, i da im ne dozvoljavamo slobodno kretanje po prirodi, dovodi do toga da se stvaraju disfunkcionalne generacije, kažu pshilozi.
Rana društva imala su bolje ideje o roditeljstvu nego mnoge porodice u 21. veku", smatra profesorka Darsija Narvaez.
"Oni su mazili svoju decu i brinuli o njima, nisu ih ostavljali da plaču, provodili su mnogo vremena napolju i majke su dojile decu godinama, a ne mesecima.
Naše istraživanje pokazuje da se moralni razvoj formira u ranom životnom dobu, u detinjstvu. Današnje podizanje dece sve manje podrazumeva roditeljsko ponašanje koje dovodi do zdravog psihičkog razvoja“, kaže profesorka.
Ona je predvodila istraživanje u koje su bili uključeni roditelji trogodišnje dece. Došla je do zaključka da su se, za razliku od današnjih roditelja, drevna društva oslanjala na članove šire porodice koji su brinuli o deci, kao i na "druge ljude“, pored mame i tate koji su, takođe, voleli njihovu decu.
"Pažnja i nežnost koji se ukazuju detetu čine da detetov mozak bude smiren u doba kada dete formira svoju ličnost i odgovore na spoljašnji svet. U isto vreme, naši preci provodili su mnogo vremena sa majkom što je stvaralo čvrste veze, a decu nikada nisu tukli“, kaže Narvaez.
Pored toga, deca su većinu vremena provodila napolju igrajući se i istražujući sredinu. Studije pokazuju da deca koja ne provode dovoljno vremena u igri pokazuju sklonost ka mentalnim problemima i hiperaktivnom ponašanju, piše "Blic“.
Kada je reč o dojenju, i tu se razlikujemo. Nekada davno majke su dojile decu čak do pete godine.
Način odgajanja dece u prastara vremena u suprotnosti je sa današnjim savetima koji se upućuju roditeljima, po kojima treba ostaviti dete da plače "pod kontrolom“, ili ako je neposlušno poslati ga u ćošak ili u njegovu sobu.
Profesorka Narvaez naglašava da studije pokazuju da u poslednjih 50 godina deca u Americi sve više imaju psihičkih problema. Odvojeno istraživanje sporovedeno u Velikoj Britaniji takođe je pokazalo da postoji porast mentalnih ptroblema kod dece.
"Kod dece je uočena epidemija anksioznosti. Deca koja ne dobijaju 'emocionalnu hranu' koja ima je potrebna u prvim godinama života, postaju egocentrična. Ona ne znaju šta znači saosećanje prema drugomi, kao deca koja su rasla okružena ljubavlju.“
(MONDO)
Rana društva imala su bolje ideje o roditeljstvu nego mnoge porodice u 21. veku", smatra profesorka Darsija Narvaez.
"Oni su mazili svoju decu i brinuli o njima, nisu ih ostavljali da plaču, provodili su mnogo vremena napolju i majke su dojile decu godinama, a ne mesecima.
Naše istraživanje pokazuje da se moralni razvoj formira u ranom životnom dobu, u detinjstvu. Današnje podizanje dece sve manje podrazumeva roditeljsko ponašanje koje dovodi do zdravog psihičkog razvoja“, kaže profesorka.
Ona je predvodila istraživanje u koje su bili uključeni roditelji trogodišnje dece. Došla je do zaključka da su se, za razliku od današnjih roditelja, drevna društva oslanjala na članove šire porodice koji su brinuli o deci, kao i na "druge ljude“, pored mame i tate koji su, takođe, voleli njihovu decu.
"Pažnja i nežnost koji se ukazuju detetu čine da detetov mozak bude smiren u doba kada dete formira svoju ličnost i odgovore na spoljašnji svet. U isto vreme, naši preci provodili su mnogo vremena sa majkom što je stvaralo čvrste veze, a decu nikada nisu tukli“, kaže Narvaez.
Pored toga, deca su većinu vremena provodila napolju igrajući se i istražujući sredinu. Studije pokazuju da deca koja ne provode dovoljno vremena u igri pokazuju sklonost ka mentalnim problemima i hiperaktivnom ponašanju, piše "Blic“.
Kada je reč o dojenju, i tu se razlikujemo. Nekada davno majke su dojile decu čak do pete godine.
Način odgajanja dece u prastara vremena u suprotnosti je sa današnjim savetima koji se upućuju roditeljima, po kojima treba ostaviti dete da plače "pod kontrolom“, ili ako je neposlušno poslati ga u ćošak ili u njegovu sobu.
Profesorka Narvaez naglašava da studije pokazuju da u poslednjih 50 godina deca u Americi sve više imaju psihičkih problema. Odvojeno istraživanje sporovedeno u Velikoj Britaniji takođe je pokazalo da postoji porast mentalnih ptroblema kod dece.
"Kod dece je uočena epidemija anksioznosti. Deca koja ne dobijaju 'emocionalnu hranu' koja ima je potrebna u prvim godinama života, postaju egocentrična. Ona ne znaju šta znači saosećanje prema drugomi, kao deca koja su rasla okružena ljubavlju.“
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.