Istraživanje "Fizička razvijenost i fizičke sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta" otkrilo je da su nam deca u odnosu na pre 16 godina (kada je rađeno slično istraživanje) malo porasla i poprilično se ugojila, dok su se njihove motoričke sposobnosti drastično smanjile.

Profesor Aco Gajević, jedan od autora ovog istraživanja, objašnjava za "Press" da u nespretnosti u ovom periodu prednjače devojčice.

"Rezultati istraživanja pokazuju da je telesna masa kod dece porasla, ali da su se istovremeno njihove bazične fizičke sposobnosti poput brzine, agilnosti i snage značajno smanjile. Situacija je najkritičnija kod devojčica zato što je njima važniji kult lepote nego prisustvovanje časovima fizičkog vaspitanja. Dečaci se u ovom uzrastu u većem broju opredeljuju za sport kroz sportske klubove, ali i rekreativno, pa su njihovi rezultati nešto bolji", objašnjava profesor Aco Gajević.

On navodi da su motoričke sposobnosti u odnosu na rezultate iz 1995. godine kod učenika smanjene za šest odsto, dok su kod učenica u proseku manje za čak 12 odsto. On kaže da su i ostali rezultati iz ovog istraživanja zabrinjavajući jer pokazuju da su nam osnovci u istom periodu malo porasli, ali da su se zato prilično ugojili.

"Deca su nam porasla vrlo malo, a ugojila se mnogo! Bojim se da prestajemo da budemo vitka nacija, po čemu smo ranije bili poznati. Uzroci ovakvog stanja su, pre svega, smanjena fizička aktivnost, sve manje kretanja i višesatno sedenje ispred kompjutera i televizora. Za ovakvu situaciju krive su i brza hrana, otuđenost u porodici, ali i nedovoljan broj časova fizičkog vaspitanja", upozorava Gajević, i dodaje:

"Preti nam opasnost da postanemo nacija debelih ljudi. Ukoliko ne želimo da nam se to desi, potrebno je da relevantne institucije u zemlji donesu sistemske mere. Tu, pre svega, mislim na Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo omladine i sporta i Ministarstvo zdravlja.

Škola takođe može da uradi mnogo da bi se situacija na ovom planu popravila. Kao prvo, treba da modernizuje programe fizičkog vaspitanja i poboljša kvalitet nastave. Ne bi bilo loše osmisliti različite programe za devojčice i dečake. Takođe, trebalo bi pojačati vannastavne aktivnosti osnivanjem sekcija i školskih klubova, i to ne samo za najbolje pojedince već za svu decu", zaključuje Gajević.

Škole nemaju adekvatne uslove za fizičko

Profesorka Jasmina Stanković iz Foruma beogradskih osnovnih škola kaže da je logično to što su nam deca fizički nespremnija u odnosu na 1995. godinu.

"Više faktora utiče na to. Pre svega, to je dugo sedenje pred kompjuterom, koje roditelji često ne mogu da kontrolišu. Zatim, fizičko vaspitanje u školama je neujednačeno. Iako su izgrađene mnoge fiskulturne sale, dobar deo škola nema adekvatne uslove za rad, a u školama u kojima on postoji treći čas fizičkog vaspitanja nije ušao u raspored, već se održava u suprotnoj smeni, što je za decu dodatni napor (znači da tog dana imaju sedam ili osam časova)", upozorava profesorka Stanković, i dodaje:

"Potrebno je obezbediti tri časa plivanja nedeljno za svu decu i na taj način ćemo ublažiti negativne efekte dugog vremena provedenog na stolici, bilo u školi, bilo pred kompjuterom. Plivanje je najsvestraniji sport, a mnogi roditelji ne mogu od svojih plata da ga priušte svojoj deci".

Rezultati dobijeni ovim istraživanjem pokazuju da su osnovci viši nego 1995. godine (učenici za tri odsto, a učenice za 2,5 odsto). Međutim, telesna masa osnovaca je povećana prosečno za alarmantnih 14 odsto kod učenika, odnosno 11 odsto kod učenica u odnosu na 1995. Vrednosti indeksa telesne mase (BMI) povećane su prosečno (za uzrast od sedam do 14 godina) za 7,3 odsto kod učenika i 5,6 odsto kod učenica.

Profesor fizičkog vaspitanja iz Republičkom zavodu za sport Živko Panovski kaže da se ovi testovi rade u 22 evropske zemlje, pa su naši stručnjaci imali sa čim da uporede rezultate.

"Ovi testovi su pokazali da su naša deca razvijenija u pogledu visine i težine u odnosu na vršnjake iz Evrope, dok su im motoričke sposobnosti slabije. Istraživanje je obuhvatilo različite testove za procenu motoričkih sposobnosti, u koje spadaju brzina, snaga, ravnoteža (Flamingo balans test), gipkost...", istakao je Panovski.

Da se radi o vrlo zabrinjavajućim podacima, priznala je i ministarka za sport i omladinu Snežana Samardžić Marković.

"Problem je toliki da ga mora rešavati čitavo društvo. Odavno predlažem da se sport vrati na fakultete i da se poveća broj časova fizičkog vaspitanja. Rezultatima iz srpskog i matematike fizičko ne smeta nego pomaže", rekla je ona.

(MONDO)