Marija Montesori, koja je rođena 31. avgusta 1870. godine u Kjaravaleu, u Italiji, najpoznatija je po svom obrazovnom sistemu Montesori, koji se odnosi na decu od rođenja do adolescencije.

Njene obrazovne metode i danas su u primeni u velikom broju državnih i privatnih škola širom sveta.

Kada je imala pet godina, cela porodica se preselila u Rim, gde je, po završetku osnovne škole, nastavila školovanje na Regionalnom tehničkom institutu "Leonardo da Vinči", sa namerom da postane inženjer.

U to vreme, kada su se žene uglavnom bavile društvenim naukama, to nije bilo uobičajeno.

Do mature su se njene želje izmenile i uputile je ka medicinskom fakultetu. Iako su je roditelji nagovarali da se počne baviti obrazovnim radom, ona je čvrsto ostala pri odluci da postane lekar.

Osim njenih roditelja, ni tadašnje društvo nije bilo spremno na tako nešto: na medicinskom fakultetu svi studenti su bili muškarci i Mariji je odbijen upis.

Nakon neuspešnog razgovora sa profesorom, Marija se nije predala i navodno mu je odgovorila: "Ja znam da ću postati lekar."

Postoje tvrdnje da se na kraju u spor umešao i sam papa Lav 13. koji joj je pomogao da se upiše na Univerzitet u Rimu, na odseku za fiziku, matematiku i prirodne nauke, na kome je dve godine kasnije diplomirala.

Na osnovu te diplome bez problema je upisala medicinski fakultet i tako postala prva ženska osoba u Italiji koja je završila medicinski fakultet, na Univerzitetu "La sapijenca" u Rimu.

Odmah nakon što je kao vrlo dobar student diplomirala, u julu 1896. godine, Marija Montesori se zaposlila u bolnici "San Đovani" u sklopu univerziteta.

Iste godine dobila je molbu da predstavlja Italiju na Međunarodnom kongresu za prava žena, na kojem je u svom govoru zastupala društvene reforme prema kojima žene treba da imaju ista prava kao i muškarci.

Godine 1897. dobrovoljno je pristupila istraživačkom programu u psihijatrijskoj klinici Univerziteta u Rimu, gde je radila sa Đuzepeom Montesanijem.

Postavši član univerzitetske psihijatrijske klinike, Montesorijeva je ubrzo počela da se zanima za obrazovanje "retardiranih" i "nazadnih". Njen rad sa decom zaostalom u razvoju počeo je da dobija više pažnje u naučnim krugovima.

Iako je doživela brojne kritike tokom tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka, metoda "Montesori" je preživela i danas se primenjuje u brojnim školama i vrtićima širom sveta.

Najviše se primenjuje u SAD, u kojima postoji više od 1.100 škola zasnovanih na toj metodi. U Velikoj Britaniji postoji preko 500 škola zasnovanih na obrazovnom sistemu "Montesori", u Kanadi 33, u Australiji 160 sa više od 12.000 učenika, a brojne škole zasnovane na njenom sistemu postoje širom Evrope i u našoj zemlji.

Godine 1949. Marija Montesori je nominovana za Nobelovu nagradu, ali je nije dobila, a 1980. godine Montesori se našla na kovanici od 200 italijanskih lira. Tokom devedesetih godina prošlog veka njena slika bila je na novčanici od hiljadu lira, koja je tada najčešće bila u upotrebi.

Odmarajući se u bašti porodice Pirson u Holandiji, Marija Montesori je preminula 6. maja 1952. godine u prisustvu svog sina Marija.

Razgovarali su o tome da li treba da se uputi u Afriku na stručno putovanje. Rečeno joj je da je sa 81 godinom isuviše krhka da bi putovala tako daleko i da bi neko drugi mogao da ide umesto nje i održi predavanje.

"Znači više nikakve koristi od mene? ", upitala je. Nakon sat vremena umrla je od moždanog udara.

(SRNA)