Istraživanje o učestalosti astme sprovedeno na 10.000 slučajno odabranih gradjana Beograda pokazalo je da 5,2 odsto ispitanika ima simptome astme, a 19 odsto alergijsku kijavicu.

Istraživanje su, povodom Svetskog dana borbe protiv astme, 10. maja, sproveli istraživači Medicinskog fakulteta u Beogradu.

"Astma je jedan od vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta u svetu, a epidemiološki podaci pokazuju da se učestalost bolesti povećava poslednjih 20 godina u svim starosnim grupama, a naročito medju decom", istakla je pulmolog sa Instituta za plućne bolesti prof.dr Vesna Petrović -Bošnjak.

To je i najčešća hronična bolest kod dece, od nje boluje svako sedmo školsko dete, pri čemu je astma u dečjem uzrastu najčešće alergijska i u više od 80 odsto obolele dece udružena je sa alergijskom kijavicom.

Kao novi glavni princip klasifikacije i lečenja astme uvodi se stepen kontrole bolesti, pa se sada koristi podela na dobro, delimično kontrolisanu i nekontrolisanu astmu.

"Inhalacioni kortikosteroidi i dalje ostaju osnovni lekovi u terapiji astme kod dece", rekao je pedijatar pulmolog sa Instituta za majku i dete doc.dr Predrag Minić.

On je objasnio da su zbog mogućih neželjenih dejstava ovih lekova predložene nešto niže doze nego ranije, dok se po novim preporukama šire primenjuju i modifikatori leukotriena, lekovi koji u osnovi nisu hormoni.

Astma je hronična bolest, a oboleli pate od nedostatka vazduha i teskobe u grudima, gušenja i suvug kašlja. Najčešći izazivači su virusi, duvanski dim, fizički napor i alergija na polen, životinjsku dlaku ili grinje iz kućne prašine.

Ova bolest se ne može izlečiti, ali se odgovarajućim lečenjem dobro reguliše. U terapiji se primenjuju dve grupe lekova - za brzo otklanjanje simptoma i za prevenciju astme.

U svetu je oko 300 miliona obolelih od astme, a u Evropi oko 30 miliona.

(Tanjug)