Svakih 15 minuta jedna osoba u Srbiji umre od bolesti srca, a većinu među njima čine oni u najproduktivnijim godinama života (od 25. do 64. godine). Na meti infarkta sve više se nalaze i veoma mlade osobe koje usled nezdravog načina života hronično pate od hipertenzije, tj. visokog pritiska.

"Kada kažemo da neko oboli od srca, retko se pomisli da se radi o deci. To je zabluda. Bolesti srca kod dece postoje i ne radi se samo o deci s urođenim srčanim manama, već i oboljenjima srca kao posledice infekcija, upali srčanog mišića i upali srčane kese. Faktori rizika koji veoma rano mogu da ugroze zdravlje su nepravilna ishrana, gojaznost, početak pušenja u adolescenciji i povećan arterijski pritisak. Već od druge godine života deci treba meriti arterijski pritisak", priča za "Blic" kardiolog dr Vladislav Vukomanović, direktor pedijatrijske klinike u Institutu za majku i dete.

Po obolevanju i umiranju od srčanih bolesti inače prednjačimo u Evropi i zauzimamo neslavno treće mesto. Iza nas su jedino Rusija i Ukrajina. Takođe, za razliku od šezdesetih godina dvadesetog veka kada su uglavnom obolevali pripadnici starije životne dobi, danas se naši lekari susreću i sa sve većim brojem obolelih koji su tek ušli u tridesete.

"Prvi infarkt doživela sam sa 37 godina. To je bilo godinu dana nakon što sam se razvela i sa decom odselila iz muževljeve kuće. Iznajmili smo stan, a onda su usledili problemi na poslu. Pretio mi je otkaz i to je bila kap koja je prelila čašu. Završila sam u bolnici i ugradili su mi stent. Stanje mi se dodatno pogoršalo kada sam pre nekoliko meseci izgubila majku. Doživela sam drugi infarkt. Sada ću pokušati da dobijem invalidsku penziju i da živim što mirnijim životom, jer bi i najmanji stres mogao da me ubije", priča Dragana L. (44) iz Beograda.

Zbog sve većeg broja pacijenata sa srčanim oboljenjima, i hrvatski kardiolozi su nedavno istakli nekoliko preporuka za menjanje štetnih životnih navika, a prva glasi - smanjite stres.