Stručnjaci pokušavaju da nađu odgovor na pitanje može li patološka sklonost kockanju da potiče još iz perioda kada je dete išlo u vrtić.

U pokušaju da daju odgovor na pitanje da li je moguće da patološka sklonost kockanju potiče iz najranijeg detinjstva, kanadski istraživači su pružili zanimljive dokaze da bi to zaista moglo da bude tačno.

Tokom 1999. godine intervjuisali su učitelje o ponašanju 163 deteta koja su tek krenula u školu. Šest godina kasnije, sproveli su telefonske intervjue sa istom tom decom i ispitivali ih o tome koliko često igraju karte ili igraju tombolu, da li igraju video lutriju, neke druge video igre za novac ili se klade na sportske događaje.

Za svaki poen više na lestvici koja je merila impulsivnost u vrtiću, istraživači su pronašli da je povezana sa 25 odsto većom učestalosti njihovih navika u vezi sa kockanjem u starijem uzrastu, naročito u višim razredima osnovne škole.

Rezultati su se pokazali istinitim čak i kada su bili prilagođeni drugim faktorima rizika, kao što su roditeljske navike kockanja.

S obzirom na to da je kockanje u odraslom uzrastu povezano s mnogim problemima, uključujući zloupotrebu opijata i samoubistva, istraživači veruju da bi rezultati istraživanja trebalo da upute na potrebu za učenjem male dece o metodama za postizanje samokontrole.

Prema mišljenju istraživača, to bi moglo da ima dugoročne posledice u osiguravanju toga da se ono što se događa u vrtiću, tu i završi.