Istraživanje koje su sproveli naučnici Univerziteta Ohajo je pokazalo da su blizanci odgajani u istoj porodici, ali drugačije hranjeni - jedno je dete dojeno, drugo ne, imali skoro iste dugoročne zdravstvene rezultate.

"Mislim da su brojni povoljni učinci dojenja precenjeni", kaže vođa istraživanja Sintija Kolen.
S obzirom na to da se pokazalo da se učestalost dojenja demografski znatno razlikuje, Kolen je bila znatiželjna kako drugi faktori utiču na negativne zdravstvene rezultate koji se obično pripisuju adaptiranom mleku.

Posle analize podataka 8.237 dece, Kolen je otkrila da 1.773 para blizanaca odgajanih u istoj porodici, ali različito hranjenih, uzrasta od 4 do 14 godina, nemaju nikakve razlike u faktorima poput indeksa telesne mase, gojaznosti, hiperaktivnosti, koncentraciji, testovima koji predviđaju akademski uspeh poput čitanja, matematike, opšte inteligencije...

Jedina razlika bila je kod astme, naime oni koji su dojeni imaju više šanse da je dobiju.

Drugi deo istraživanja upoređivao je decu koja nisu odgajana u istim porodicama, pri čemu se pokazalo da su dojena deca imala bolje zdravstvene rezultate. Kolen tim povodom zaključuje da je to verovatno zbog faktora nevezanog za dojenje, među kojima su socioekonomski status, prehrambene navike u kasnijem životnom periodu, nivo zagađenja mesta u kome žive.

Takođe, zaključak studije iz 2013. jeste da su dojena deca inteligentnija, a slične rezultate pokazalo je i istraživanje iz 2010. godine.

Američka akademija pedijatara preporučuje isključivo dojenje prvih šest meseci detetovog života, dojenje uz uvođenje čvrste hrane do 12 meseci i nastavak dojenja dok god dete i majka žele.

"Dojenje pruža zaštitni efekat protiv bolesti disajnih organa, infekcije uha, bolesti probavnog sistema, uključujući i alergijsku astmu, ekcem i dermatitis", piše Američka akademija pedijatara.

Ipak, novo istraživanje sugeriše da dečje zdravlje, dugoročno gledano, nema veze s dojenjem koliko se smatralo ranije.