Na stručnom skupu u Domu omladine predstavljeni rezultati istraživanja "Jednoroditeljske porodice u Srbiji – sociološka studija" o položaju razvedenih, udovaca ili nevenčanih roditelja i njihove dece, Instituta za sociološka istraživanja beogradskog Filozofskog fakulteta,

"Roditelji i deca u jednoroditeljskim porodicama, izloženiji su akutnim i hroničnim bolestima. Treba stoga razmisliti koliko je takvo njihovo zdravstveno stanje prethodilo tome da ove porodice postanu jednoroditeljske", rekao je sociolog Dragan Stanojević, aludirajući na pojavu da očevi, na primer, ne priznaju ili napuštaju decu sa smetnjama u razvoju.

U najlošijem položaju su nevenčane majke. Trećina ih nema posao, a svega četvrtina su vlasnice nekretnina u kojima žive. Blizu 17 odsto njih pohađalo je samo osnovnu školu, zbog čega ispoljavaju niske obrazovne aspiracije za svoju decu.

Predrag Petrović iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike smatra da tome doprinosi društvo, čiji tradicionalni sistem stigmatizuje nevenčane majke.

Govoreći o razvedenim porodicama, Dragan Vulević, načelnik u sektoru Ministarstva za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, rekao je da se zaključci ove studije jedino po terminologiji razlikuju od nalaza njegovog istraživanja iz 1987. godine. "Ništa se od tada nije promenilo. Potrebno je reformisati porodični zakon definisanjem porodičnih odnosa. Supružnici se mogu razvesti kao partneri, ali nijedan od njih ne može se razvesti od uloge roditelja", istakao je Vulević.

Čak dve trećine nevenčanik majki ne primaju alimentaciju. Tome doprinosi traljavo sudstvo koje nema efikasne mehanizme da primora neplatiše. Zato je Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra, istakla potrebu donošenja posebnog zakona o alimentacionom fondu po uzoru na Sloveniju, piše "Politika".

Potresni primer stigmatizacije

U studiji se navode i potresni primeri odgovora koje su članovi jednoroditeljskih porodica dobijali od nadležnih institucija kojima su se obratili za pomoć. Tako je jednoj razvedenoj majci na molbu za savet od socijalnog radnika stigao odgovor: "Sami ste birali za koga ćete se udati". Drugoj ispitanici, majci zdravstveno ugroženog deteta, rečeno je da su deca s posebnim potrebama zarazna i da će, ako se njeno dete ubaci u grupu za pomoć, ostala deca biti zaražena.

Sociolog Smiljka Tomanović je upozorila na rizik od socijalne isključenosti nevenčanih majki, posebno onih sa više dece, jer mnoge nemaju podršku najbližih, a imaju niski materijalni status. Nemogućnost usklađivanja radnih i porodičnih obaveza inače je teškoća svojstvena jednoroditeljskim porodicama. "Među ostalim njihovim problemima su i nedostatak novca i vremena za svoje potrebe, umor i neraspoloženje", istakla je Smiljka Tomanović.

Upozoravajući na diskriminaciju poslodavaca prema nevenčanim ili razvedenim roditeljima, Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj" i Nataša Gligorijević iz Udruženja "Jelek" istakle su potrebu uvođenja poreskih olakšica za one koji legalno zapošljavaju samohrane roditelje.

Danica Tošanović-Janković i Borjana Savić, porodični terapeuti iz Klinike za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević", rekle su da članovi jednoroditeljskih porodica često nisu dovoljno informisani o institucionalnoj i neformalnoj podršci koja im je na raspolaganju.