Zašto se ne sećamo ranog detinjstva

  Većina ljudi ne seća se baš ničega iz prve tri godine života, a mnogi iz perioda do sedme godine života pamte tek ponešto. Takođe, kada razmišljamo o najranijem detinjstvu, veoma često nismo sigurni da li je to čega se "sećamo" zaista sećanje ili smo to konstruisali na osnovu fotografija i ispričanih priča.

Novija istraživanja su pokazala da čak i šestomesečne bebe imaju kratkoročno pamćenje koje traje od nekoliko minuta do nekoliko meseci, a deca predškolskog uzrasta pamte do više od godinu dana.

Ono što naučnici nisu uspeli da utvrde je da li se sećanja kod tako male dece zaista odnose na događaje koji su se odigrali ili su konstruisana na osnovu fotografija i situacija koje su im roditelji prepričali.

Ustvari, naučnici smatraju da dečja amnezijanema toliko veze sa formiranjem sećanja, već sa održavanjem. Deo mozga zadužen za stvaranje sećanja razvija se do sedme godine, a promene koje nastaju u toku tog razvoja krivac su za brisanje uspomena, objasnili su naučnici.

Osim toga, ono što je veoma važno za formiranje sećanja je - jezik. Deca starosti između jedne i šest godina brzo napreduju u ovladavanju maternjeg jezika i tada stiču sposbnost da pojmovima definišu svet koji ih okružuje. Naučnici veruju da je upravo to, sposbnost deteta da rečima izrazi svoja sećanja, umnogome određuju samo sećanje.

Dakle, stručnjaci smatraju da (donekle) sposobnost deteta da verbalizuje događaj koji se dogodio utiče na to kako će ga se sećati mesecima ili godinama kasnije.

Dok stručnjaci i dalje istražuju dečju amneziju, naglašavaju da čak i događaji kojih ne možemo tačno da se setimo ostavljaju trag na nama i oblikuju naše ponašanje. Prvih nekoliko godina života koje - paradoksalno - zaboravljamo, neverovatno utiču na to kakva ćemo ličnost biti kada odrastemo.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.