Prema slatkišima su "slabi" i deca i odrasli. Svaki narod ima svoje tradicionalne poslastice koje ritualno sprema i služi za posebne prilike. Ali zašto toliko volimo saltkiše i kakva je njihova funkcija?
"Ljudi su već jako rano počeli u ishrani da koriste slatkiše koje im je nudila priroda, a pre svega med i guste sokove od različitih plodova“, kaže za "Dojče vele" (Deutsche Welle) stručnjak za ishranu Anete Švertman.
Ona dodaje da slatkiši u hrani prenose važnu poruku organizmu. Telo se raduje poruci koja glasi: ovde ima grožđanog šecera.
"Grožđani šećer kada se jede u formi bombone ima sladak ukus. Ako se grožđani šećer unosi u organizam u formi skroba on onda nema sladak ukus. Znači našem telu je potreban grožđani šećer iz kojeg se dobija energija“, kaže Švertman.
Na primer, u formi skroba, grožđani šećer se nalazi u hlebu, prinču, musliju... objašnjava stručnjak za ishranu Anete Švertman. Naš organizam iz skroba varenjem izdvaja grožđani šečer. Taj proces traje dugo i za to vreme mi nemamo osećaj gladi. Šta se dešava onda kada je određenim delovima tela hitno potrebna energija?
"U telu postoje određene ćelije koje ne proizvode energiju i najviše vole da koriste grožđani šećer kako bi je dobile. Na primer mozak, uz pomoć grožđanog šećera može da radi sa velikim učinkom. Organizam jako rano nauči da se u slatkom krije mnogo energije“, objašnjava Anete Švertman.
Ona kaže da je poznato je da je plodova voda u placenti u kojoj beba pliva u stomaku majke pomalo slatkasta. A i majčino mleko ima slatkasti ukus.
Organizam sam po sebi razvija nagon za slatkim kada nivo šećera u krvi padne. Ako se ignoriše osećaj gladi signali upozorenja su jasniji. Mi se tresemo, hladno nam je, opada nam koncentracija.
Mnogi ljudi su to doživeli na konferencijama koje dugo traju, ili posle napornog intelektualnog rada. Onda bombona sa grožđanim šecerom ili neki drugi slatkiši predstavljaju prvu pomoć. "To je brzi šećer koji odmah dospeva u krv i koji brzo i nestane i mi smo i dalje gladni", kaže Švertman.
Veliki pad nivoa šečera u krvi u normalnim situacijama, ne predstavlja životnu opasnost za zdravog čoveka. Mi imamo rezerve šećera za slučaj gladi.
"U slučaju gladi telo počinje da mobiliše i koristi sopstvene rezerve koje se na primer, nalaze u jetri. Tako da treba da prođe 24 sata dok se rezerve šećera ne potroše", objašnjava Anete Švertman.
(MONDO)
"Ljudi su već jako rano počeli u ishrani da koriste slatkiše koje im je nudila priroda, a pre svega med i guste sokove od različitih plodova“, kaže za "Dojče vele" (Deutsche Welle) stručnjak za ishranu Anete Švertman.
Ona dodaje da slatkiši u hrani prenose važnu poruku organizmu. Telo se raduje poruci koja glasi: ovde ima grožđanog šecera.
"Grožđani šećer kada se jede u formi bombone ima sladak ukus. Ako se grožđani šećer unosi u organizam u formi skroba on onda nema sladak ukus. Znači našem telu je potreban grožđani šećer iz kojeg se dobija energija“, kaže Švertman.
Na primer, u formi skroba, grožđani šećer se nalazi u hlebu, prinču, musliju... objašnjava stručnjak za ishranu Anete Švertman. Naš organizam iz skroba varenjem izdvaja grožđani šečer. Taj proces traje dugo i za to vreme mi nemamo osećaj gladi. Šta se dešava onda kada je određenim delovima tela hitno potrebna energija?
"U telu postoje određene ćelije koje ne proizvode energiju i najviše vole da koriste grožđani šećer kako bi je dobile. Na primer mozak, uz pomoć grožđanog šećera može da radi sa velikim učinkom. Organizam jako rano nauči da se u slatkom krije mnogo energije“, objašnjava Anete Švertman.
Ona kaže da je poznato je da je plodova voda u placenti u kojoj beba pliva u stomaku majke pomalo slatkasta. A i majčino mleko ima slatkasti ukus.
Organizam sam po sebi razvija nagon za slatkim kada nivo šećera u krvi padne. Ako se ignoriše osećaj gladi signali upozorenja su jasniji. Mi se tresemo, hladno nam je, opada nam koncentracija.
Mnogi ljudi su to doživeli na konferencijama koje dugo traju, ili posle napornog intelektualnog rada. Onda bombona sa grožđanim šecerom ili neki drugi slatkiši predstavljaju prvu pomoć. "To je brzi šećer koji odmah dospeva u krv i koji brzo i nestane i mi smo i dalje gladni", kaže Švertman.
Veliki pad nivoa šečera u krvi u normalnim situacijama, ne predstavlja životnu opasnost za zdravog čoveka. Mi imamo rezerve šećera za slučaj gladi.
"U slučaju gladi telo počinje da mobiliše i koristi sopstvene rezerve koje se na primer, nalaze u jetri. Tako da treba da prođe 24 sata dok se rezerve šećera ne potroše", objašnjava Anete Švertman.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.