Danijel na svom blogu piše o svim namirnicama i robi koju prikupi, a za koju ne potroši ni dinar. Najzanimljivija je njegova priča o tome kako je za godinu dana potrošio manje od 1.000 dinara na hranu. Prenosimo je u celosti.
– Od prvog dana, morao sam da smislim kako ću da se snađem za vodu, hranu i sklonište. Voda nije bila problem jer Singapur ima mnogo javnih česmi. Hrana je bila problem. Mogao sam da kopam po kontejneru, ali bi mi trebao neki izvor toplote da pobijem bakterije sa te hrane, a to nisam imao.
– Zato sam se okrenuo restoranima brze hrane. Uzimao sam sve ono što ljudi ostave za sobom. Polupojedeni hamburgeri, pileća krilca, pomfrit, otopljeni sladoled… Sećam se da sam jednom u jednom restoranu proveo dva sata. Taman što bih ustao da odem, primetio bih novi poslužavnik sa ostacima hrane. Na kraju sam se toliko prejeo da mi je bilo muka. Obilazio sam i pekare i uzimao sve proizvode koji su zaposleni na kraju dana bacali.
– Po samo jednoj pekari uzeo bih i po 50 proizvoda. Čekao sam zvanično vreme zatvaranja i čim bi zaposleni bacili to u đubre, iste sekunde sam vadio. Na neki način, upravo sam ja i podstakao pekare Singapura da donesu odluku da na kraju dana svoje proizvode doniraju ljudima kojima su potrebni, ali to je sada već druga priča. Pored toga, vreme sam provodio u šoping molovima, lutajući među stolovima restorana i čekajući da ljudi ustanu, a da nisu završili obrok. Čim bi ustali, ja bih seo i produžio da jedem.
– Moje iskustvo sada sam pretočio u dokumentarac o tome koliko hrane zaista bacamo. Baš pre neki dan na snimanju rešio sam da pokušam istu stvar. Ušetao sam u tržni centar u potrazi za hranom, baš kao nekad, i u roku od pet minuta naleteo sam na ovaj prizor:
– I to nije sve. More praktično netaknute hrane stajalo je na stolovima. Prišao sam jednom čistaču i pitao zašto se toliko hrane baca. Slegnuo je ramenima i rekao:
– Ljudi imaju previše novca i kupuju više hrane nego što im treba. Potom je bace. Kada sam ga pitao da li mogu da pojedem to, rekao je: „Ne, ovo se meni jede. Ti uzmi pileća krilca ako hoćeš“. I uzeo sam ih. Bilo ih je 10. Okrenuo sam se oko sebe i video more odbačene hrane koja je zaista predobra da bi bila bačena.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
Kakav debakl Hrvatske u košarci, i to od Bosne! Odlazak na Eurobasket će biti nemoguća misija