ISPOVEST VRANJANKE O PODSMEVANJU ZBOG AKCENTA ZAPALILA INTERNET: "Neka me linčuju, ali moram ovo da kažem!"

Ako ste ikada razgovarali sa nekim ko nije iz vašeg mesta, sigurno ste primetili da imate različite naglaske u govoru. To je nekad izraženo manje, nekad više, a možda je najprimetnija razlika kod ljudi sa juga Srbije.

"Ja sam Vranjanka. Na poslu i u javnom životu pričala sam i pričam književnim jezikom. I da ne bude zabune, sa svojih 12 godina sam na takmičenju iz gramatike srpskog jezika bila prva u Srbiji. Greške ne pravim, nema teorijske šanse. Ali privatno govorim dijalektom i na pamet mi ne pada da ga se odreknem. Ako me neko ne razume (što verujem da nema šanse da se desi - možda poneka arhaična reč, ali ne cele rečenice), ja se potrudim da objasnim. I ne vidim šta je tu smešno. Ono što boli je da kada dođe neko iz Zagreba ili Crnogorac ili bilo ko, ko nije iz Srbije, onda je dijalekt simpatičan i tako kul. Samo 'sirotinjski' južnjački dijalekat je sramotan i treba ga uništiti po svaku cenu.

Sada sam u inostranstvu. Kao strankinja učila sam književni jezik i govorim njime, ali u mom okruženju se masovno govori lokalnim dijalektom. Niti je to sramota niti se smatra nepravilnim, samo različitim, i svako sa ponosom čuva svoj dijalekt. Niti se iko smeje, niti iko ikoga ispravlja, ako se ne razumemo upotrebimo književni jezik i sve je u redu", napisala je ona.

Njena objava je privukla dosta pažnje i, iako su svi uglavnom rekli da nemaju problem sa različitim akcentovanjem reči, jedna korisnica smatra da problem uglavnom prave ljudi koji nisu iz Beograda.

"Ono što sam ja primetila, pa sad neka me linčuju, je da Beograđani možda i primećuju akcenat, možda isprave ali nisu zlonamerni, ako se to prihvati najnormalnije, nema problema, ali da najviše problema sa tuđim akcentom imaju baš oni koji nisu iz Beograda. To su oni koji akcenat stavljaju isključivo na prvi slog iako to nije ni blizu pravilnom, a nisam baš nekog iz Beograda čula da kaže bandera sa naglaskom na prvo a. Mislim da zavisi od tipa ličnosti, a ne od geografije, kad drmne nesigurnost i tako to".

Jedna korisnica iz Niša napisala je da šta god rekla uvek će biti etiketirana kao ona žena "iz Niš".

"Ja ću uvek biti 'iz Niš', šta god da kažem, šta god da radim. Iako gramatiku odlično poznajem i koristim, protiv svog naglaska ne mogu, a pravo da vam kažem i neću. Mene nije sramota kako izgovaram reči, nije me sramota i što umem da ubacim i poneku tursku ili bugarsku reč koje se na jugu koriste redovno u govoru. Ko ima problem s tim, šta da mu radim. Bolje bi im bilo da obrate pažnju šta oni pišu (primeri: neznam, jer bi mogla…). Naravno, ovo ne znači da smo mi južnjaci jedini koji poznaju gramatiku, ali nas odmah obeleže zbog naglaska".

Svoje mišljenje dala je i jedna Beograđanka, koja je istakla da joj najviše smeta to što ljudi sa juga zemlje ne koriste sve padeže.

"S obzirom na to da sam iz Beograda, često čujem komentare da nama Beograđanima smetaju raznorazni akcenti. I dalje tvrdim da bi retko kome bilo simpatično da u svom gradu ili mestu čuje da ljudi pričaju kao da se dozivaju sa jednog na drugo brdo.

Što se mene lično tiče, ja jesam osetljivija po pitanju akcentovanja i gramatike, tačnije više po pitanju gramatike. Ne mogu da shvatim da ljudi ne umeju da koriste sve padeže i nikakvo mi nije opravdanje 'to se tako kaže u mom kraju' i očekuje se da bude automatski prihvaćeno. Onda ja imam puno pravo da kazem – e, pa ako se to tako kaže u tvom kraju, a ti onda lepo pričaj samo sa ljudima iz svog kraja i mirna Bačka.

Što se tiče dijalekta i akcentovanja, ja jedino imam problem sa šumadijskim dijalektom, meni lično ne prija, ali daleko od toga da bi to predstavljalo prepreku za druženje sa nekim".

Kako vi reagujete na različite dijalekte i da li ste nekad bili u neprijatnoj situaciji zbog svog naglaska?

(MONDO)