Nisu IQ testovi jedini način da utvrdite koliko ste inteligentni. Neke navike mogu da otkriju da ste pametniji nego što mislite, jer su upravo one karakteristične za natprosečno inteligentne.

1. Ne plašite se da postavljate pitanja

Pametni ljudi retko kada prihvataju da je nešto prosto tako, a da ne pitaju zašto. Uglavnom oni koji ne žele da razmišljaju prihvataju bez pogovora ono što im drugi govore jer postavljanje pitanja "zašto" ipak zahteva veće "naprezanje vijuga".

Dakle, ako ste pomalo buntovni, radoznali i preispitujete svet oko sebe, to je definitivno znak da ste inteligentni.

2. Samokritični ste

Narcisoidne ličnosti vole da projektuju svoju realnost na druge osobe, ne osećaju grižu savesti niti se kaju kada lažu druge da su u nečemu bolji nego što zapravo jesu. S druge strane, intelignetni ljudi znaju da priznaju svoje mane, greške i slabosti. Umesto da besomučno pokušavaju da zadive druge svojim sposobnostima, oni su prilično skromni i samokritični, uvek žele da budu bolji.

3. Volite projekte

Volite da radite na projektima koji podrazumevaju da nešto pravite svojim rukama, popravljate po kući, pravite neka nova jela...? Inteligentni ljudi vole da uvek budu zauzeti nečim. Za njih se dan ne završava kada dođe kraj smene na poslu, već uživaju u zabavnim projektima koji im pomažu da unaprede svoje znanje. Jednostavno, oni svakodnevno "treniraju" svoj mozak.

4. Niste preterano uredni

Možda to nije pohvalna osobina, ali pomalo neuredna soba ili kancelarija mogu da budu znak natprosečne inteligencije. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Minesoti, u kojem je 48 učesnika trebalo da osmisli neobičnu upotrebu ping pong loptice, od čega je njih 24 radilo u vrlo urednim sobama i oni su imali manje kreativne odgovore u odnosu na one koji su radili u neurednijim prostorijama.

5. Ne mislite da ste naročito pametni

Ovo je takozvani Daning-Krugerov efekat, koji podrazumeva da ljudi koji imaju nizak nivo kompetencija precenjuju svoje sposobnosti, dok visokokompeteneni imaju tendenciju da sebe potcenjuju.

Razlog tome je što oni shvataju koliko još prostora ima za napredak, za učenje novih stvari, zbog čega nikad nisu sasvim zadovoljni svojim trenutnim znanjem. Uvek su gladni novih informacija, saznanja.

(MONDO)