Jutarnji alarm mnogima predstavlja "noćnu moru" i sam zvuk je dovoljan da se već pokvari dan koji nije ni započet. Oni koji nisu ranoranioci srećni su zbog opcije "ponavljanja alarma", ali najnovija istraživanja pokazuju zašto nikada ne treba da ga odlažete.

Kako se navodi, takva navika ima brojne negativne posledice po zdravlje. Istraživači su otkrili da je veća verovatnoća da će oni kojima se alarm ponavlja, imati veći broj otkucaja srca u poređenju sa onima koji odmah ustaju.

Studija Univerziteta Notr Dam takođe otkrila da je će ti ljudi poslednji sat pre buđenja najverovatnije provesti u laganom snu, iako alarm konstantno zvoni. Ipak, oni koji nisu odložili alarm, dobijaju korist od dubljeg sna u poslednjem satu, pa istraživanje savetuje da se odreknete ove navike.

Isti univerzitet ranije je otkrio da bi visok broj otkucaja srca u mirovanju mogao da bude ključan faktor koji povezuje loš san i srčane bolesti. Druga njihova studija pokazala je da ljudi koji odlaze u krevet čak 30 minuta kasnije od uobičajenog vremena za spavanje, obično imaju veći broj otkucaja srca u mirovanju tokom cele noći, a često i sledećeg dana.

Ove navike spavanja izazivaju zabrinutost jer je povećan broj otkucaja srca u mirovanju poznati faktor rizika za srčana oboljenja, kao i dijabetes. Na primer, studija iz 2019. otkrila je da muškarci u dobi od 50 godina sa otkucajima srca u mirovanju većim od 75 u minuti, imaju dvostruko veće šanse da umru od srčanih bolesti tokom narednih 20 godina od onih sa otkucajima srca u mirovanju od 55 u minuti ili manje.

Druga studija iz 2013. otkrila je da je visok broj otkucaja srca u mirovanju kod muškaraca povezan sa nižom fizičkom kondicijom i višim krvnim pritiskom, telesnom težinom i nivoima masti u krvi. Što je veći broj otkucaja srca osobe u mirovanju, veći je rizik od prerane smrti. Podsetimo, naučnici u Francuskoj tvrdili su da će sedam od deset srčanih i moždanih udara biti sprečeno ako se svi dobro naspavamo.

Pročitajte i kako najlakše da zaspite!

(MONDO)