Pravoslavni vernici započeli su Božićni post koji će trajati tačno 40 dana. To podrazumeva odricanje od određenih namirnica, ali mnogi ga shvataju kao dijetu ili gladovanje. Gostujući u emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziziji, dr Svetlana Stanišić istakla je da svi treba da se potrude da više unose namirnice biljnog porekla. Kako je objasnila, postoje tri greške koje ljudi najčešće praktikuju, a koje loše utiču na zdravlje.

"Kada je u potanju post, ljudi još od početaka civilizacije su shvatili da treba pročistiti organizam s vremena na vreme. To su shvatili gledajući prirodu, jer su zaključili da hrana na neki način prlja telo, posebno hrana životinjskog porekla. Tako su nastale preporuke da treba da uključimo post i da se odreknemo nekih telesnih užitaka, a takođe i viška hrane. Neki ljudi kada krenu sa postom, ne shvataju šta je suština posta. To je umerenost, skromnost i razvijanje nekih karakteristika, odnosno praktikovanje milosrđa, ljubaznosti, razumevanja, popustljivosti. Ne odnosi se to samo na hranu, ali kada govorimo o hrani, smanjenje energetskog unosa jeste dobro", rekla je dr Stanišić i upozorila na greške koje se često dešavaju.

"Možemo da postimo tako što ćemo jesti beli hleb i margarin, ali to nije dobar način za zdravlje. Kada je u pitanju hrišćanski post, odnosno da jedemo više ribe, proteina, semenki, mahunarki, ljudi se pripremaju tako što se prejedaju, a to ne treba da rade. Više pažnje treba da se obrati na to šta ćemo da uvedemo posle posta, da ne opteretimo digestivni trakt. Ljudi koji poštuju suštinu posta, vode računa o tome da ne nadoknađuju hranu nakon posta", rekla je doktorka.

Tri najvažnija saveta

"Ne treba da preterujete sa unosom ribe zbog unosa žive. Mi proteine možemo da koristimo kroz pasulj, orašaste plodove ili neke druge namirnice. Drugo, to što se preporučuje da sredom i petkom bude post na vodi, to je odlično. Pokazalo se da to pozitivno utiče na dugovečnost. Danas se to pokazalo kroz naučna istraživanja. Ako se koristi riba, najbolje je da ne bude iz friteze, jer time neutrališemo unos dobrih masti. Ako želimo da imamo pozitivne efekte iz posta, treba da se pridržavamo tih stvari. Treba da izbegavamo veliku količinu belog hleba, peciva, margarina, posnih kolača", rekla je doktorka i dodala:

"Posna hrana može da se unese u preteranoj količini i obično ljudi koji poste preteruju sa unosom ugljenih hidrata. Postoje razne varijante posnih proizvoda koje lako mogu da nas ugoje. Za gojenje nije važno samo koliko kalorija unesemo, već i kakav je kvalitet hrane, da li brzo podiže insulin. Grickanje tokom celog dana onemogućava da smršamo. Suština posta jeste da se odreknemo hrane i da se ponašamo umereno i da s vremena na vreme osetimo glad. Nije normalno da čitav dan provedemo da smo konstantno siti", objasnila je dr Stanišić.

(MONDO)